Kazne za neposedovanje akta o bezbednosti na radu do milion dinara

Da bi firma poslovala u skladu sa zakonima neophodno je da poseduje neke opšte akte koje svako pravno lice mora da ima. Jedan od njih je akt o bezbednosti i zdravlju na radu.

Ukoliko privrednik ne ispunjava neke od zakonskih obaveza, možete biti prekršajno dogovornan i platiti novčane kazne u rasponu od 300.000 do milion dinara.

Glavni propis u ovoj oblasti svakako je zakon o bezbednosti i zdravlju na radu koji obavezuje poslodavca na donošenje nekoliko opštih akata kao i na preduzimanje određenih radnji. Regulativa u ovoj oblasti je veoma detaljna, ali je pre svega poslodavac u obavezi da donese sledeće akte:

• Akt o proceni rizika

• Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu (ako ima više od 10 zaposlenih)

• Program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad

• Pravilnik iz oblasti zaštite od požara (evakuacioni plan)

Pored donošenja nabrojanih akata poslodavac je u obavezi da imenuje lice za bezbednost i zdravlje na radu. Propisano je da zuzetno poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim delatnostima, ako ima do 20 zaposlenih i u tom slučaju nije dužan da ima položen stručni ispit u skladu sa zakonom.

Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu

Prema rečima advokata prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini vrši se na osnovu podataka koji se prikupljaju iz dokumentacije kojom raspolaže poslodavac, posmatranjem i praćenjem procesa rada na radnom mestu, pribavljanjem potrebnih informacija od zaposlenih i informacija iz drugih izvora.

Pri utvrđivanju podataka o opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini polazi se od postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu (važeći stručni nalazi o izvršenim pregledima i proveri opreme za rad, kao i o izvršenim ispitivanjima uslova radne okoline, izveštaji o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih, podaci o povredama na radu, profesionalnim bolestima i oboljenjima u vezi sa radom, sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu, analiza preduzetih mera radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i oboljenja u vezi sa radom, inspekcijski nalazi o izvršenom nadzoru, uputstva za bezbedan rad, propisana dokumentacija za upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje, skladištenje, uništavanje i dr.).

Opasnosti i štetnosti grupišu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.

Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti

Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini.

Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrđenih opasnosti i štetnosti i utvrđene liste opasnosti i štetnosti u radnoj okolini na svakom radnom mestu, izborom i primenom odgovarajućih metoda vrši se procenjivanje rizika – verovatnoće nastanka i težine povreda na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.

Procenjivanje rizika vrši se za svaku prepoznatu, odnosno utvrđenu opasnost ili štetnost, upoređivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajućim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i preporukama.

Težina moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir predvidivu vrstu povrede (smrtna, teška, kolektivna ili laka povreda na radu) koja se može očekivati.

Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno primenjenih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i štetnosti, koje prema nalazu procenjivača rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog, smatra se da je takvo mesto sa povećanim rizikom, što se utvrđuje aktom o proceni rizika.