Kina i SAD na sastanku Globalnog okruglog stola o državnim dugovima

Najviši američki i kineski zvaničnici učestvovaće u na sastanku Globalnog okruglog stola o državnim dugovima, gde će glavna tema biti nedostatak transparentnosti u vezi sa bankarskim zajmovima koji komplikuju napore zemalja u razvoju da restrukturiraju svoje dugove.

Šefica strategije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Sejla Pazarbašiolu izjavila je da učešće dve najveće svetske ekonomije, SAD i Kine u ovom formatu, uprkos trgovinskom ratu koji ih razdvaja, pokazuje njihovu posvećenost rešavanju problema visokog nivoa zaduženosti zemalja u razvoju, prenosi Reuters.

Govoreći novinarima na godišnjem zasedanju MMF-a i Svetske banke, Pazarbašiolu je rekla da je okrugli sto, osnovan 2023. godine, već doneo napredak u skraćivanju rokova za restrukturiranje zvaničnih dugova i duga po osnovu obveznica, ali da i dalje ima mnogo posla oko duga koji nije vezan za obveznice.

„Ove diskusije su bile važne da se svi usklade u pristupu,“ rekla je ona. „Činjenica da će sutra prisustvovati američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent), Kina i drugi, pokazuje da su i dalje posvećeni ovom dijalogu“, ocenila je Pazarbašiolu.

Ona je istakla da je transparentnost zajednička briga, naročito kada je reč o dugovima koji nisu vezani za obveznice. „Svi žele veću otvorenost kada je reč o zaduženju. U potpunosti podržavaju napore da zemlje dužnici objavljuju podatke o svojim dugovima,“ rekla je Pazarbašiolu.

Prema njenim rečima, upravo je neobveznički dug trenutno „najproblematičniji segment“, jer su neke zemlje završile proces restrukturiranja, ali i dalje imaju izloženost prema bankama ili drugim poveriocima, što onemogućava agencije za kreditni rejting da ih uklone sa liste država u defoltu i povećaju im ocene.

Nedavno objavljeni dokument MMF-a opisuje izazove sa kojima se suočavaju zemlje poput Gane, Šri Lanke, Zambije i Surinama, koje su prošle kroz restrukturiranje duga, ali i dalje pregovaraju sa bankarskim poveriocima, što odlaže njihovo kreditno unapređenje.

Globalni nivo duga je na rekordno visokom nivou (315.000 milijardi dolara ili 235 odsto globalnog BDP-a), ali su mnoge ekonomije u razvoju uspele da smanje odnos duga prema BDP-u. Ipak, one i dalje imaju ogromne troškove servisiranja duga i istisnute su sa tržišta kapitala zbog dominacije razvijenih ekonomija.