KINA SIGURNA LUKA ZA INVESTITORE Strana ulaganja rekordno rastu uprkos pandemiji

Iako je pandemija ugrozila ekonomiju na globalnom nivou, čini se, da uprkos korona virusu, Kina iz ove situacije izlazi još jača, što potvrđuju vesti o povećanju direktnih stranih ulaganja u tu zemlju. Kineska ekonomija jedina je među velikim koja će ove godine porasti za gotovo dva odsto.

Prema zvaničnim kineskim izvorima, direktne strane investicije zabeležile su rast od januara do kraja septembra za 2,5 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.

Samo u septembru, direktne strane investicije iznosile su 14 milijardi dolara, što je skok od čak 25 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a rast stranih ulaganja beleži se u kontinuitetu od aprila. U oktobru je povećanje direktnih stranih investicija bilo 18 procenata, prenosi Tanjug pozivajući se na Financial Times.

Iznos direktnih stranih investicija koje su ušle u Kinu u periodu januar-septembar ove godine već je premašio 100 milijardi dolara. Kako navode u UNKTAD, telu Ujedinjenih nacija, većina stranih investicija u Kini odnosi se na visokotehnološke industrije.

Štaviše, u kineskome Ministarstvu trgovine smatraju da investitori na njihovu zemlju sada gledaju kao na „sigurnu luku“ i navode da kompanije poput BMW, Siemens, LG i Toyota planiraju tamo velika ulaganja.

Analizirajući globalni trend vezan za kineski oporavak i ekonomski bum nakon savladavanja epidemije korona virusa, FT navodi nekoliko drugih primera iz sektora logistike.

Grupa Ivanhoe Cambridge koja ulaže širom sveta u ime penzionog fonda Kvebeka, investirala je u junu u Kini u imovinu u vrednosti od 400 miliona dolara, a u kineski logistički sektor je poslednjih godina već uložila oko dve milijarde dolara.

Kompanija J.P. Morgan Asset Management je ove godine ušla u 600 miliona dolara vredno mešovito preduzeće sa kineskom logističkom firmom New Izzi, a u ime severnoameričkih, evropskih, bliskoistočnih i azijskih investitora.

Dobar primer je i nemački proizvođač industrijskih robota HAHN Automation koji planira da investira milione evra u novu fabriku u Kini tokom iduće tri godine, ne bi li, kako piše Reuters, iskoristio činjenicu da se kineska privreda oporavlja od krize mnogo brže od drugih.

„Ako želimo da rastemo zajedno s kineskim tržištem, moramo tamo da proizvodimo“, objašnjava izvršni direktor Frank Konrad, pošto je njihovim robotima „made in Germany“ teško da se probiju na kinesko tržište koje vlasti sve snažnije štite raznim barijerama. Cilj im je da u Kini do 2025. godine ostvaruju četvrtinu svojih prihoda, a trenutno su na deset odsto.

Opadaju kineske investicije u inostranstvu

Zanimljivo je, sa druge strane, da kineske direktne investicije u inostranstvu, koje su doslovno cvetale u periodu od 2015. do 2017. godine, izazivajući tada veliku zabrinutost u Evropi i SAD, već neko vreme ne rastu, štaviše opale su.

Najveći investitori u Nemačkoj sada su Sjedinjene Države, zatim Britanija i Švajcarska, a tek onda Kina. Azijski div je prošle godine ispao iz top tri strana investitora u toj zemlji prvi put u deset godina.

Prema podacima koje iznosi FT, lani su kineske direktne investicije u svetu iznosile 77 milijardi dolara, što je pola od iznosa realizovanog 2017. godine.

To je dobrim delom posledica političkih odluka kineskih vlasti koje su ograničavale odliv kapitala i poslovne poteze svojih velikih kompanija u inostranstvu, te trgovinskog rata koji je nastupio s dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD, dok su istovremeno olakšale ulazak stranom kapitalu u raznim sektorima, pogotovo u finansijskom.

Kao rezultat takve aktivnosti i priliva stranog kapitala kineska valuta juan je trenutno na najvišim nivoima u odnosu na one zabeležene poslednjih godina, a ekonomija im raste dok u ostatku sveta pada.