Kina želi da vinom parira francuskom Bordou

Zbog naglog izvoza vina i posete predsednika Si Đinpinga vinogradraskoj regiji Ningksia prošle godine, Kina želi da ovu regiju unapredi u proizvodnji vina, kako bi mogla da se nadmeće sa francuskim Bordoom, prenosi CNBC.

Do 2035. godine područje planine Helan u Ningksiji namerava da proizvede 600 miliona boca u vrednosti od 20 milijardi juana (3,12 milijardi USD), prema planu koji je centralna vlada odobrila krajem maja. Region duž Žute reke udaljen je oko dva sata leta zapadno od Pekinga.

„Ako budemo postigli ovaj cilj, istočno podnožje planine Helan postaće međunarodno važno i uticajno proizvodno područje, i pariraće francuskom Bordou“, saopštila je direktorka međunarodne saradnje u kineskom ministarstvu poljoprivrede, Sui Pengfei. Prema njenim rečima, Ningkisa je samo jedno od nekoliko vinarskih područja u Kini, ali istočno podnožje njegovih planina Helan ima različite sorte grožđa, poput onih u Bordou ili dolini Napa u SAD.

Čak iako je 15-godišnji cilj viši nego četvorostruka godišnja proizvodnja vina u Ningksiji, brojevi se približno podudaraju sa onima u francuskoj vinskoj prestonici. Bordo je prošle godine proizveo 522 miliona boca u vrednosti od 3,5 milijardi evra (4,16 milijardi dolara).

Prošle godine, tokom pandemije korona virusa, izvoz vina Ningksia porastao je sa 46,4 odsto na 2,65 miliona juana (oko 414.100 USD), prema lokalnoj carinskoj agenciji. Kompanija je ove godine počela da izvozi u Švajcarsku, Japan, Hongkong i Francusku, a postoje planovi za ulazak i na američko tržište. Njegov plan je da se usredsredi na kinesko tržište, s tim da izvoz dugoročno čini samo 10 do 20 odsto proizvodnje.

Kina je na šestom mestu u globalnoj potrošnji vina i na desetom u proizvodnji u litrima, navodi se u godišnjem izveštaju koji je u aprilu objavila Međunarodna organizacija za vino. U izveštaju se napominje da su potrošnja i proizvodnja vina u Kini opali tokom poslednjih nekoliko godina, potencijalno zbog teških klimatskih uslova i niske produktivnosti. Ova pitanja „čine kinesku vinsku industriju manje konkurentnom u odnosu na uvozna vina“, istakli su autori.

Uvoz australijskog vina

Do zalaganja centralne vlade za dalji razvoj vinograda u Ningksiji došlo je kada su se odnosi Kine sa Australijom pogoršali. Zemlja je bila najveći kineski izvor vina inostrane proizvodnje 2020. godine, malo iznad Francuske, ali kineske carine uvedene u martu blokirale su dalji uvoz vina iz Australije.

Iako su australijski proizvođači pronašli nove kupce u Velikoj Britaniji, SAD i jugoistočnoj Aziji, verovatno će trebati tri ili četiri godine da povrate gubitke, rekao je izvršni direktor australijske kompanije Grape and Vine, Toni Bataglin (Toni Battaglene).

On je napomenuo, da se australijska preduzeća i dalje nadaju ponovnom ulasku na kinesko tržište, kada se utvrdi da carine ističu za pet godina, kao i da australijski vinski stručnjaci mogu pomoći kineskim proizvođačima u snalaženju u klimatskim problemima sa kojima se suočavaju.

Rivali kod kuće za kinesko vino

„Na domaćem kineskom tržištu lokalni proizvođači i dalje se suočavaju sa konkurencijom visokokvalitetnog vina po niskim cenama,“ rekao je Bataglin i dodao da su na međunarodnom nivou, kineski proizvođači „prešli dug put pre nego što su postali veliki izvoznici“.

Zvaničnici na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu nisu komentarisali australijske tarife za vino.

Kao rezultat tih carina, kineski uvoz vina iz Čilea i Francuske dobija pojačanje, rekao je Ksiges Ženg, koji je prisustvovao događaju u Pekingu.  On previđa da će vladin naglasak na vinskoj industriji Ningksia verovatno pomoći vinogradima da dobiju finansiranje, jer se na njih neće gledati samo kao na poljoprivredna preduzeća.

Prema njegovim rečima, sve veća pažnja je na vinskoj industriji pomaže jačanju domaćeg turizma, na šta ukazuje podatak da su 22 sobe za goste koje koštaju 1.200 juana (188 dolara) po noćenju,  rasprodate od početka maja.

Pored popularnosti stranih brendova, jedan od većih izazova za kinesku vinsku industriju je lokalna sklonost jakom, bistrom likeru poznatom kao baijiu. Alkohol je glavna stvar za kineske poslovne i vladine večere, a jedan od glavnih brendova, Kveichov Moutai, jedna je od najvećih akcija kojima se trguje u Kini.

Ako vino može biti jeftino kao baijiu, ili oko 40 juana (6,20 dolara) za neke boce, tada će ga više ljudi konzumirati, zaključio je Sui iz ministarstva poljoprivrede. Kako ističe, Kinezi treba da „piju manje baijiu, a više vina“, piše CNBC.