Klijenti koji kupuju zemlju za poljoprivrednu proizvodnju spremni su i više da plate

Za poznavaoce tržišta informacija Republičkog geodetskog zavoda da je najskuplje prometovano poljoprivredno zemljište u Srbiji u drugom kvartalu ove godine plaćeno milion evra za 5,66 hektara nije iznenađenje. U pitanju je selo Pavlovci u opštini Ruma.

Kako za Biznis.rs kaže konsultant za nekretnine Milić Đoković, priča je sada aktuelna zbog tendencije da se u cilju zaštite ličnog kapitala ulaže u nekretnine.

„U principu poljoprivredno zemljište se kupuje i prodaje oko nekih većih parcela. Kada se zainteresuju ozbiljni biznismeni i poslovni subjekti, oni kupuju takozvane table što je minimum 10 hektara. Na sporadičnim kupovinama od hektar-dva nema biznisa. Radi se o zemlji koja je za poljoprivredu i namenski se prodaje“, ocenjuje Đoković.

Kao stručnjak za nekretnine procenjuje da će ovaj ciklus prodaje poljoprivrednog zemljišta biti završen do 2025. godine.

„Prvi ciklus je bio krajem devedesetih, drugi negde oko 2005. godine i sada je treći ciklus za koji smatram da će trajati do 2025. Tada će doći do jasne raspodele nakon što se prometuje zemljište preostalo od velikih imanja koji su ostaci propalih kombinata, firmi u stečaju i zemljoradničkih zadruga. Takvo zemljište teško dolazi na tržište i prodaje se u direktnoj pogodbi i namenski za kupca koji u blizini ima svoju zemlju“, navodi Đoković.

Naš sagovornik objašnjava da često dolazi do ukrupnjavanja imanja što je normalna i realna tendencija.

„Kako bi došao do sinergijske vrednosti kupac je spreman da ponudi i više ukoliko već ima zemlju u blizini. Više im odgovara da spoje dve-tri table zbog potreba poljoprivredne proizvodnje“, zaključuje Đoković.