Klimatski samit u Glazgovu poslednja šansa za planetu Zemlju?

Samit o klimi COP26 počinje u nedelju u Glazgovu, a njegov značaj se ogleda u tome što su problemi zagađenja vazduha na svetskom nivou došli do tačke kada se hitno mora pronaći rešenje.

Naime, proteklih godina se intenzivno govori o smanjenju emisije ugljenika, i na to upozoravaju svi ekološki stručnjaci sveta, a najveći problem prave države čija se proizvodnja zasniva pre svega na fosilnim gorivima, odnosno uglju.

COP26 je globalni samit o klimi, koji okuplja neke od najuticajnijih i najmoćnijih lidera i aktivista iz celog sveta. Očekuje se da će događaj u organizaciji Ujedinjenih nacija privući 20.000 delegata, uključujući i imena poput Grete Tunberg i ser Dejvida Atenboroa, piše Scotsman.com. Samit će otvoriti princ Čarls, jer je kraljica Elizabeta II sprečena da dođe u najveći grad Škotske po preporuci lekara.

Samo nekoliko meseci nakon što je Međuvladin panel za klimatske promene UN-a upozorio da je globalno zagrevanje postalo „crvena šifra za čovečanstvo“, klimatske promene nikada nisu bile hitniji problem. Zbog značaja ovog događaja ciljevi su morali biti jasno postavljeni.

Četiri ključna cilja ovog samita od strane predsedništva UK COP26 istaknuta su na veb stranici događaja. Prvi glasi da do 2050. godine nivo ugljenika treba da padne na nulu, i da se ograniči rast temperature na 1,5 stepeni.

Zatim, druga stavka koja je takođe od izuzetnog značaja je to da se čovek prilagodi prirodi, odnosno da ne narušava prirodna staništa, posebno ona koja su pod zaštitiom sa obnovljivim ekosistemima. Potom se ističe potreba za izgradnjom odbrambenih sistema, sistema upozorenja i otporne infrastrukture i poljoprivrede kako bi se izbegao gubitak domova, sredstava za život, pa čak i života.

Treći cilj je da se obezbedi najmanje 100 milijardi dolara za finansiranje klimatskih promena na godišnjem nivou.

Zajednički rad na postizanju prethodnih ciljeva je ujedno i četvrti cilj, sa finalizacijom ostalih odredbi iz Pariskog pravilnika, i ubrzavanjem klimatskih akcija.

Sva ova četiri cilja zahtevaju od učesnika da dođu na COP26 i da prezentuju svoje ideje i rešenja, kako bi se izbegao najgori scenario za celo čovečanstvo i planetu Zemlju.

Mnogi od ovih ciljeva preuzeti su od Pariskog sporazuma iz 2015. godine, te se nameće pitanje zbog čega već danas nije započeto sa rešenjima, jer je na primer ograničavanje globalne temperature na 1,5 stepen ustanovljeno još tada, dakle pre šest godina.

Kako piše Scotsman, ovaj međunarodni ugovor pokriva mnoge iste teme kao i COP26, uključujući ublažavanje klimatskih promena, prilagođavanje i finansije.

Do jula ove godine, 191 članica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC) je potpisala sporazum.

Šta će uraditi najveći zagađivači?

Na COP26 najviše se očekuje od Australije, koja je veliki proizvođač uglja i gasa, i pod pritiskom je da se obaveže na veće mere i odlučnije akcije u rešavanju ovog problema, odnosu u smanjenju proizvodnje uglja. Spekulisalo se da premijer ove zemlje Skot Morison (Scott Morrison) neće doći, ali kako je izvestio BBC.com on će prisustvovati konferenciji. Klimatska politika Australije i smanjenje emisija toksičnih materija rangirani su među najgorima u OECD-u (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj).

Saudijska Arabija se obavezala da će eliminisati emisije štetnih gasova, koji utiču na zagrevanje planete, u svojoj državi do 2060. godine na ‘neto nulu’. Ova odluka predstavlja značajan preokret za najvećeg svetskog izvoznika nafte, čija se vlada dosledno zalagala protiv smanjenja ulaganja u fosilna goriva i okrivila klimatske aktiviste za ovogodišnji skok cena energije, prenosi Bloomberg. Saudijska Arabija je deseti najveći emiter ugljen-dioksida na globalnom nivou i najveći među zemljama G20 po glavi stanovnika. Dostizanje ‘neto nule’ značilo bi oštro preokretanje trenda povećanja emisija u poslednje dve decenije.

Naime, Amerika i Evropa izvršile su pritisak na Saudijsku Arabiju, koja beleži po stanovniku najveću emisiju štetnih gasova, da ubrza napore za suzbijanje emisija i uloži više u obnovljivu energiju. Britanski premijer Boris Džonson (Boris Johnson) rekao je princu Muhamedu u pozivu 11. oktobra, da se „nada da će videti posvećenost ka ‘neto nuli’ u emisiji gasova iz kraljevstva. Ova odluka će dati podsticaj Britaniji uoči ključnih pregovora o klimi COP26.

S druge strane, Indija je odbila bilo kakvu obavezu, odnosno rok da smanji emisiju štetnih gasova.

Indija je treći po veličini emiter gasova staklene bašte na svetu, posle Kine i Sjedinjenih Američkih Država, i pod pritiskom je da objavi planove kako bi postala neutralna po pitanju ugljenika do sredine veka, i da ih saopšti na konferenciji u Glazgovu, navodi Easterneye.biz.

Međutim, državni vrh ove zemlje ima drugačiju poruku u borbi protiv zagađenja vazduha. Sekretar za životnu sredinu RP Gupta rekao je novinarima da objavljivanje da će dostići ‘neto nulu’ nije rešenje za klimatsku krizu. „Važnije je koliko ugljenika ćete ispustiti u atmosferu pre nego što dostignete ovaj cilj“, rekao je on.

SAD, Velika Britanija i Evropska unija postavile su krajnji rok do 2050. godine kako bi dostigle sveopšti cilj, do kada će emitovati samo količinu gasova staklene bašte koju mogu apsorbovati šume, usevi, zemljište i još uvek embrionalno „hvatanje ugljenika“.

I Kina je sebi postavila cilj da do 2060. godine dostigne ‘neto nulu’, ali prema mišljenju kritičara on je uglavnom besmislen bez trenutne opipljive akcije.

Prema rečima indijskog sekretara za životnu sredinu od sada do sredine ovog veka SAD će ispustiti 92 gigatone ugljenika u atmosferu, a EU 62 gigatone, pozivajući se na proračune indijske vlade. Kina bi do te godine ispustila neverovatnih 450 gigatona, dodao je on.

Samit u Glazgovu je još jedna šansa za Zemlju i njene stanovnike, odnosno za lidere najvećih ekonomija da započnu sa praktičnom primenom odluka koje su donete još u Parizu, i da dok rade na „neto nuli“ objave koji su međuciljevi za smanjenje emisija. Ovaj skup trajaće do 12. novembra.