Ključni problem srpske privrede je nedostatak radne snage

Manjak radne snage i neusklađenost ponude i tražnje na tržištu rada postaje sve veći problem za srpsku privredu, koji će se svakako odraziti i na dalji ekonomski rast, priliv stranih investicija, ali i opstanak malih i srednjih preduzeća. Biće izazov i održati nivo zaposlenosti, a u pojedinim sektorima već je počela da se uvozi radna snaga.

Usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada kod nas neće biti jednostavan proces i on će se negativno odraziti na budući ekonomski razvoj i samim tim na standard građana Srbije, kaže za Biznis.rs ekonomista Danilo Šuković i ocenjuje da je motiv dolaska stranih investitora u Srbiju bio to što je naša radna snaga dobro obrazovana i jeftina, ali se ta prednost sve više gubi.

„Kapital ne može sam da radi, bez obzira na tehnologiju. Ako nemate kadar koji će sve to da vodi, kapital postaje mrtvo slovo na papiru“, zaključuje Šuković i navodi da su interesi poslodavaca i zaposlenih dugoročno gledano identični, i da mora da im je kristalno jasno da jedni bez drugih ne mogu.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za Biznis.rs da na tržištu rada iz godine u godinu imamo sve goru situaciju. Prema njegovim rečima, nedostatak radne snage je jedan od faktora koji ograničava razvoj firmi, dolazak stranih kompanija i opstanak domaćih malih i srednjih preduzeća svih sektora.

„Do 2015. godine su nedostajali obrazovani kadrovi sa određenim iskustvom, a sada nedostaju dobri zanatski radnici i pojedinci koji imaju praktične veštine. Došli smo u situaciju da privredi nedostaju najobičniji kadrovi, sa osnovnom ili srednjom stručnom spremom koji su stekli neka iskustva. Nedostaju nam vozači, radnici u prodaji, radnici za obavljanje jednostavnih svakodnevnih poslova koji su firmama neophodni za nesmetano funkcionisanje. Najbolji primer je građevinarstvo gde se uveliko uvozi radna snaga“, naglašava Rajić i dodaje da je privreda u teškom grču zbog problema sa radnom snagom.

On ističe da je problem dodatno produbljen u poslednjih desetak godina zbog negativnog prirodnog priraštaja, dok se u zemljama zapadne Evrope povećala potreba za uvozom kadrova na svim mogućim pozicijama.

Predsednik Sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković u razgovoru za naš portal kaže da preduzetnici sada zapošljavaju početnike koji, po njima, daju slabe rezultate. Ali, pita se – “kako da nekoga platite 50-60.000 dinara i da dobijete vrhunski kvalitet?”

Upravo na ovu temu Stojiljković zaključuje da je dubinski gledano politika zapadne Evrope, posebno Nemačke, da privlači radnu snagu koja joj fali, da dovodi kvalitetan kadar većim platama.

Veštine traženije od diploma

“Desilo se zapravo da su u prednosti oni koji su hteli da razvijaju veštine i da se bave praktičnim stvarima, jer su firme prinuđene da daju mnogo veće zarade da bi zadržale zaposlene. Vi sada imate situaciju da ljudi koji su završili akademske studije rade kao, na primer, prosvetni radnici ili negde u firmama za 50.000 dinara ili nešto više, a neko ko vozi kamion ili je tehničar na CNC mašini ima početnu platu 1.000 evra„, upozorava Dragoljub Rajić i naglašava da će se ovi trendovi nastaviti jer domaći preduzetnici, koji su opterećeni uslovima u kojima posluju, nisu u mogućnosti da pariraju ponuđenim uslovima u inostranstvu.

Uslovi na tržištu rada uticaće i na cenu proizvoda za krajnjeg potrošača.

„Talas poskupljenja doveo je do toga da prosečna plata od 500 evra, o kojoj se toliko priča, nije dovoljna za bazične potrebe, tako da je razumljivo što zaposleni žele bolje zarade. Ljudi bukvalno menjaju posao za 50 evra veću platu, posebno u manjim sredinama“, ocenjuje Rajić.

Zoran Stojiljković podseća da su niske plate dovele do teške socijalne situacije i da se preko dve trećine građana Srbije oseća subjektivno siromašnim, što znači da nemaju sredstava za vanredni trošak.

“Napravite anketu po srednjim školama ili fakultetima – gde vide i da li vide sebe u Srbiji radeći za 500-600 evra. Niko od tih mladih ljudi ne vidi sebe kao nekoga ko živi sa 60.000 dinara. I zašto onda čudi što mladi ne žele da rade“, ističe Stojiljković.

Potreban nam je dugoročan visok rast

Nedostatak radne snage počinje da se oseća u mnogim sektorima. U proizvodnom sektoru čak i izvozno orijentisane firme imaju iste probleme, jer sa povećanom proizvodnjom moraju da angažuju nove kadrove kojima treba obuka, a kada kroz određeni vremenski period steknu znanja, odlaze u inostranstvo gde su plate višestruko bolje.

Dragoljub Rajić upozorava da ćemo uz dosta turbulencija u narednom periodu imati stagnaciju sektora malih i srednjih preduzeća, a oni koji globalno mogu da plasiraju svoje proizvode i usluge oni će rasti. Ipak, za još dugi niz godina mi ćemo ovde biti bazen jeftine radne snage jer smo takvu politiku vodili, navodi naš sagovornik.

“Bez ljudi ne možete ništa, to će usporiti dolazak stranih investitora, ali i razvoj naših malih i srednjih preduzeća. Jeste novac neophodan, ali je jako bitno da imate odgovarajuće zaposlene koji mogu da rade određene poslove ili da ih obučite u nekom razumnom vremenskom periodu”, zaključuje Rajić.

Zoran Stojiljković priznaje da mu izuzetno smeta, kako kaže, “udarničko prikazivanje rezultata u ekonomiji”.

„Razvoj privrede mora da bude takav da imamo decenijski rast od 4-5 odsto godišnje. Dugoročni trendovi pokazuju da smo od 2000. godine u proseku imali rast BDP-a od 3 odsto godišnje, što je krajnje nedovoljno“, upozorava Stojiljković.
On je kao sindikalac učestvovao u mnogim pregovorima o minimalnoj zaradi, ali kaže da ga je pozitivno iznenadio stav privrednika Zorana Drakulića koji je tvrdio da minimalac treba da bude 50.000 dinara.

“Drugačijim poreskim i socijalnim politikama morate da potisnete ovo siromaštvo i nejednakost. Realan bi bio minimalac od 400-500 evra, a obećanih 900 evra do 2025. godine bi u najmanju ruku bila cifra koja bi obećavala pristojan život”, zaključuje Stojiljković.