Ko plaća porez na poklon u vidu nekretnine?
AnalizaNekretnineNovacSrbijaU fokusuVesti
17.12.2021 13:16 Autor: Marija Jovanović
Poklon u vidu nekretnine zahteva specifičan poreski tretman. Ovakav vid darivanja iziskuje određene obaveze ugovornih strana, dok za onog ko poklon prima on nije u potpunosti besplatan.
Ugovor o poklonu nepokretnosti je dobročin bez naknade, jednostrano obavezan jer stvara samo obavezu za poklonodavca i formalan jer je neophodno da bude zaključen pred javnim beležnikom. Takođe, to je i dvostrani pravni posao koji proizvodi pravno dejstvo za života ugovornih strana, kaže za Biznis.rs advokat agencije za nekretnine City expert Aleksandra Đ. Andrejić.
“Namera darežljivosti je bitan element ovog pravnog posla i ona razlikuje ovu vrstu ugovora od nekih drugih, poput ugovora o prodaji. Namera darežljivosti predstavlja akt dobročinstva koji nužno zahteva da poklonodavac ispolji svest i nameru da bez odgovarajuće naknade prenese drugome pravo svojine ili neko drugo pravo ili korist. Ona mora biti prava, jasna i nedvosmislena. Aktom dobročinstva poklonodavac prema poklonoprimcu izražava zahvalnost, priznanje ili pažnju, a od poklonoprimca koji poklon prima bez naknade zahteva se zahvalnost prema poklonodavcu”, navodi naša sagovornica.
Na pitanje postoje li neki uslovi za ovakav vid ugovora, Andrejić objašnjava da poklonoprimac ne mora da bude poslovno sposobno lice, što znači da može da bude i maloletno lice.
Kako se utvrđuje osnovica poreza?
Kada je reč o plaćanju poreza na poklon i utvrđivanju osnovice, naša sagovornica objašnjava da je prilikom sticanja poklona onaj ko poklon prima (poklonoprimac) obveznik plaćanja poreza na poklon, a budući da se radi o dobročinom pravnom poslu, zanimljiva su zakonska rešenja kako se utvrđuje poreska osnovica i poreska stopa.
“Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost primljene imovine na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ. Stope poreza na poklon su proporcionalne. Poklonoprimac koji se u odnosu na poklonodavca nalazi u drugom naslednom redu porez na poklon plaća po stopi od 1,5 odsto, a koji se nalazi u trećem i daljem naslednom redu, odnosno koji sa poklonodavcem nije u srodstvu, porez na poklon plaća po stopi od 2,5 odsto. Poresko oslobođenje je propisano za poklonoprimca koji se nalazi u prvom naslednom redu i supružnika poklonodavca, koji porez na poklon ne plaćaju”, navodi advokat agencije za nekretnine City expert.
Ono što je najinteresantnije za ugovor o poklonu jeste činjenica da on nije regulisan pozitivnim, važećim pravnim propisima, ocenjuje Andrejić. Naime, po završetku Drugog svetskog rata učesnici Narodnooslobodilačke borbe doneli su 1946. godine Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije.
Tim Zakonom ukinut je celokupni pravni sistem Kraljevine Jugoslavije i prestali su da važe svi propisi koji su bili na snazi na dan 6. aprila 1941. godine.
Pročitajte još:
„Hegemonijom vladajuće partije svi zakoni, uredbe, naredbe i pravilnici tada su proglašeni nepostojećim. Do današnjeg dana ovaj ugovor nije ponovo pravno regulisan, te postoji velika pravna praznina. Iako se radi o važnom pravnom institutu, koji se u praksi primenjuje u velikoj meri, samovoljom jednog sistema on je ostao pravno neregulisan, što je u praksi stvorilo i veliki broj problema. Zbog toga se sa nestrpljenjem očekuje nova kodifikacija građanskog prava u vidu Građanskog zakonika Republike Srbije, na čijoj se izradi intenzivno radi u proteklih nekoliko godina i čije se donošenje očekuje u skoroj budućnosti, čime će ovaj važan ugovor biti ponovo regulisan”, zaključuje naša sagovornica.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
