Ko plaća porez pri kupovini polovnog automobila?

Kupovina polovnog vozila podrazumeva administrativnu proceduru koja je uslov da kupac i formalno postane vlasnik automobila. Čitav postupak uključuje odlazak kod notara, zatim u MUP, Poresku upravu i, na kraju, servis za tehnički pregled vozila. Istraživali smo šta je sve neophodno da bi se realizovao prenos vlasništva polovnog automobila.

„Za prenos automobila nakon kupovine potreban je kupoprodajni ugovor ili ugovor o poklonu koji su overeni kod notara, iščitane lične karte kupca i prodavca, odnosno poklonodavca i poklonoprimca, iščitana saobraćajna dozvola vozila. Takođe, potrebno je da se kod notara pojave i vlasnici ličnih karata, odnosno da budu prisutni kupac i prodavac, odnosno poklonodavac i poklonoprimac, kako bi notar mogao da posvedoči legalnost prodaje, odnosno poklanjanja“, navodi za Biznis.rs novinar i voditelj emisije Autotest – Polovni Automobili Miloš Maksimović.

Prilikom zaključenja kupoprodajnog ugovora potrebno je platiti usluge overe dokumenata kod notara, platiti porez na prodaju automobila, odnosno porez na prenos vlasništva i novu saobraćajnu dozvolu.

Moguć dogovor o plaćanju poreza

Jedan od najvažnijih koraka prilikom procedure prenosa vlasništva i realizacije kupoprodaje vozila jeste plaćanje poreza. Dilema koja se često nameće odnosi se na to ko ima obavezu plaćanja poreza – kupac ili prodavac. Zakon jasno propisuje ovu obavezu, ali je moguće postići i dogovor između dve strane.

„Plaćanje poreza može biti stvar dogovora između prodavca i kupca. Dešava se da prodavac kaže – ‘evo, poslednja cena vozila je XY i moj prenos’. Češća je praksa da prenos plaća kupac, ali propisi diktiraju da porez od prodaje vozila mora platiti prodavac, odnosno, od prodaje vozila mora prihodovati opština prodavca“, kaže Maksimović.

Sama procedura naplate poreza počinje dostavom neophodne dokumentacije poreskom službeniku koji ima zadatak da utvrdi visinu poreza. Kada se utvrdi visina nadoknade, neophodno je izvršiti plaćanje po preuzimanju rešenja.

„Dan kasnije, nakon što poreska uprava ‘vidi’ ova sredstva na računu – izdaje potvrdu. Dakle, potrebna su tri odlaska u lokalnu poresku upravu. Prvi put se podnosi dokumentacija, zatim se podiže poresko rešenje, a treći put se uz dokaz o izvršenoj uplati podiže potvrda o plaćenom porezu na prenos vlasništva“, navodi Maksimović, i dodaje da visina poreza iznosi 2,5 odsto od vrednosti vozila iz kataloga AMSS.

„Kataloška vrednost opada sa godinama starosti automobila. Ako je kojim slučajem vrednost vozila na kupoprodajnom ili ugovoru o poklonu viša od kataloške vrednosti, poreska uprava će u obzir uzeti višu cenu“, kaže Maksimović.

Ugovor o poklonu nekada poželjnija opcija

Prilikom kupoprodaje vozila porez se plaća na opštini prodavca. Ukoliko se radi o poklonu, porez plaća poklonoprimac i tada prihoduje opština poklonoprimca. Porez je u suštini isti, iznosi 2,5 odsto u oba slučaja, ali je nekada kupcu, odnosno poklonoprimcu lakše da sve pređe „u njegove ruke“, odnosno da sve može da obavi sa svojom lokalnom poreskom upravom.

„Primer bi bio kupovina vozila iz Subotice, a kupac je, recimo, iz Niša. Kako ne bi odlazio nekoliko puta u Suboticu, kupcu je lakše da zapravo primi automobil kao ‘poklon’. Druga solucija bi bila da ovlasti neku lokalnu agenciju za prenos u Subotici koja će mu uz nadoknadu obezbediti svu neophodnu dokumentaciju i poslati je za Niš“, navodi Maksimović.

Čekanje na utvrđivanje poreza stvara dodatne probleme

Glavni problem koji godinama unazad muči kupce i prodavce polovnih vozila jeste trajanje prenosa vlasništva vozila. U Beogradu se nekada na utvrđivanje visine poreza čekalo i do dva dana. Kada je reč o lokalnim samoupravama širom Srbije, postupak utvrđivanja visine poreza obično traje jedan dan.

„Sada je situacija nešto drugačija, pa u Beogradu imamo primere da se na utvrđivanje visine poreza čeka čak i mesec dana. Vozači bi trebalo da obrate pažnju ukoliko kupuju vozilo i planiraju da sa njim neposredno nakon kupovine putuju van granica Republike Srbije. Zbog dužih rokova za utvrđivanje visine poreza, mogu se naći u situaciji da će morati da izvade dozvolu za upravljanje tuđim vozilom u inostranstvu (DTV), koja se preuzima u AMSS i košta 1.500 dinara“, objašnjava Maksimović.

Zašto je važno obaviti prenos vlasništva?

Najvažniji uslov za sigurnu kupovinu, odnosno prodaju vozila jeste prenos vlasništva. Tako se prodavac i kupac štite od neprijatnosti i mogućih zloupotreba.

Sa stanovišta kupca prenos vlasništva vozila je važan zato što prodavac može postati nedostupan na nekoliko načina. Ako prodavac premine, mora se sačekati ostavinska rasprava. Situacija se može iskomplikovati i ukoliko je prodavac na putu ili je iz drugog razloga nedostupan za odlazak kod notara (rad ili školovanje u inostranstvu).

„Nekada kupci zamole prodavca da se prenos izvrši onda kada bude isticala registracija, što može biti problematično iz nekoliko razloga. Prvo, prenos se po zakonu mora izvršiti 15 dana nakon kupoprodaje. Drugo, ako je automobil i dalje registrovan, a da je registracija važeća smatra se ako vozilo nije ušlo u poslednji mesec važenja registracije, jedini trošak je zapravo overa kod notara, porez i izdavanje nove saobraćajne dozvole. Kupac u tom slučaju nema jasnu garanciju da će prodavac biti dostupan i živ kada dođe to zamišljeno ‘idealno’ vreme za prenos“, upozorava Maksimović.

Novi vlasnik vozila može izvršiti seriju prekršaja, možda čak i sa smrtnim ishodom. Ukoliko prenos vlasništva nije izvršen, prodavac nema dokaz da je automobil prodao, odnosno da više nije faktički vlasnik vozila. Parking kazne, bežanje sa mesta prekršaja, prolasci kroz crveno svetlo, vožnja neregistrovanog vozila, jaki su motivi da se prenos izvrši odmah po prodaji automobila.

„Čitali smo da MUP Republike Srbije ima takozvanu ‘crnu listu’ neregistrovanih vozila, a kamere za kontrolu saobraćaja koriste se za sankcionisanje ovakvih vozača. Zamislite situaciju u kojoj ste prodali automobil za, recimo, 1.000 evra, niste ga preneli na kupca, kupac bude neažuran, pa ne registruje automobil, ali nastavi da ga koristi svakodnevno, pa vama stigne kazna od 1.400 evra, jer je on taj automobil vozio neregistrovan. Tada kupac naprasno može da ‘okrene ćurak’ i odluči da zapravo nije ni kupio taj automobil“, navodi Maksimović i podseća na priču o penzioneru iz Smedereva koji je vozio neregistrovano vozilo 84 dana u kontinuitetu. Zaprepastio se kada mu je stigla ukupna kazna viša od 750.000 dinara.

Ukoliko tablice prodatog automobila isteknu, odnosno novi vlasnik ne produži registraciju, one moraju biti vraćene MUP Republike Srbije u zakonskom roku od 60 dana. U suprotnom, postoji osnov za prekršajnu prijavu.