Spreman predlog budžeta za 2022. godinu

Koja ministarstva dobijaju više novca od januara?

InvesticijeNovacSrbijaVesti

1.11.2021 08:40 Autor: Redakcija Biznis.rs

Koja ministarstva dobijaju više novca od januara? Koja ministarstva dobijaju više novca od januara?
Odmah nakon što je rebalans budžeta za ovu godinu usvojen, spreman je i Predlog budžeta za 2022. godinu. U sredu će biti pred Vladom... Koja ministarstva dobijaju više novca od januara?

Odmah nakon što je rebalans budžeta za ovu godinu usvojen, spreman je i Predlog budžeta za 2022. godinu. U sredu će biti pred Vladom Srbije, a do kraja novembra pred poslanicima. Ministar finansija Siniša mali rekao je da je novi budžet razvojni, projektovan na planiranom rastu BDP-a od 4,5 odsto u sledećoj godini, i deficitu od tri procenta.

„Plan je da državna kasa dogodine prihoduje 1.516,8 milijardi dinara, dok će za rashode biti potrebno 1.717 milijardi. U tim rashodima su i sve povišice predviđene od januara – penzija, shodno švajcarskoj formuli za 5,5 procenata, plata u javnom sektoru od sedam do osam odsto, i minimalne cene rada za 9,4 procenta. Kroj budžeta odredili su privredni rezultati, tako da je budžet za 2022. godinu upravo usmeren ka tome da nastavimo da rastemo. Nama je projektovana stopa rasta 4,5 odsto, dakle na ovih sedam procenata koje očekujemo do kraja ove godine, ogroman skok i ogroman rast napred“, izjavio je ministar finansija za RTS.

Predviđeno je i do sada najveće izdvajanje za kapitale investicije od 487 milijardi dinara, što predstavlja 7,3 procenta BDP-a. Uz takvu raspodelu izazov je bio obuzdati planirani manjak u budžetu.

„U dogovoru sa MMF-om, mi planiramo da u 2022. godini smanjimo deficit u koji smo ušli pre svega zbog borbe sa korona virusom koja je zaista skupa, ne samo kroz podršku zdravstvenim radnicima, već kroz izgradnju novih bolnica i kroz kupovinu medicinske opreme i kroz direktnu podršku koja je sada prešla devet milijardi evra“, istakla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Ministar finansija navodi da je planiran deficit od tri odsto, kao i dalje smanjenje javnog duga u BDP-u.

„Dakle, mi smo do kraja ove godine imali udeo javnog duga 58,2 procenta, naredne godine planiramo 55,5 odsto“, naglasio je Mali.

Nezavisno od toga da li će Predlog budžeta na sednici Vlade ili u Skupštini pretrpeti neke korekcije, već sada je izvesno da će u odnosu na ovu godinu, najveći rast u dobijanju sredstava imati ministarstva prosvete, životne sredine i sabraćaja i infrastrukture.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.