Koje firme u regionu zapošljavaju najviše ljudi?

U većini zemalja u regionu najveći broj stanovništva radi za državu. Izuzetak je Slovenija gde su privatne kompanije dominantni poslodavci, ukazuju podaci CompanyWall koje portal Biznis.rs eksluzivno objavljuje.

Mada mnoge ankete sprovedene širom regiona ukazuju da građani najviše i vole da rade za državnu firmu, što se uglavnom povezuje sa socijalističkim zaostavštinama i vaspitanju posebno srednjih generacija da je „važno da je plata redovna i da ide radni staž“, ekonomisti upozoravaju da tamo gde je država dominatni poslodavac tranzicija još uvek nije u potpunosti završena.

Srbija

U Srbiji je, prema podacima CompanyWall, najveći poslodavac Elektroprivreda Srbije u kojoj radi 1,1 odsto ukupno zaposlenih u zemlji. Tačnije, od trenutno zaposlenih 2.224.842, njih 24.966 svakoga meseca primi platu u EPS.

Komentarišući podatke CompanyWall, prema kojima Elektroprivreda Srbije ima najveći broj zaposlenih ne samo u Srbiji, već i u regionu potpredsednica Vlade Srbije i ministarka energetike Zorana Mihailović za portal Biznis. rs kaže da je takva situacija već godinama unazad.

„Međutim, ključno je pitanje kakvi su rezultati EPS, koliko je to preduzeće profitabilno, koliko brzo realizuje svoje projekte. Od toga kakav će biti EPS, zavisi u velikoj meri i energetska bezbednost Srbije, odnosno da li će naša zemlja imati dovoljno energije i kakvog će ona biti kvaliteta“, naglašava ministarka Mihailović i konstatuje da je u prethodnih šest godina propuštena prilika da se brže sprovede reorganizacija EPS i da već danas imamo moćnu, efikasnu i profitabilnu elektroenergetsku kompaniju.

„Vlada Srbije usvojila je plan reorganizacije EPS kojim će konačno operator distributivnog sistema (ODS) početi da funkcioniše nezavisno, što je obaveza i po zakonu, jer trenutno su oko 250 miliona evra godišnje tehnički i netehnički gubici na distributivnoj mreži“, ističe ministarka energetike i dodaje: „Velika je šteta što u EPS nije bilo dovoljno investicija u prethodnim godinama, jer su investicije ispod troškova amortizacije. Pravi se novi plan investicija u EPS i potreban je investicioni bum da bi EPS u narednih šest, sedam godina išao u korak sa svim elektroprivredama u Evropi“, konstatuje Mihailović.

Da broj zaposlenih nije presudan videli smo, dodaje ona, i na aktuelnom primeru problema u snabdevanju strujom u Novom Pazaru i na jugu Srbije.

„Vremenske nepogode se svuda dešavaju, ali je mnogo toga moglo i moralo da bude urađeno na održavanju mreže. Ljudi su i sada na terenu, ali bi ODS mnogo bolje radio svoj posao da je na vreme sprovedeno razdvajanje i da se zna šta je čiji posao i sa kojim zaposlenima ga radi“, napominje ministarka i zaključuje: „Srbiji je potreban i efikasan i profitabilan EPS, snažan u regionalnim okvirima, ali i nezavisan i snažan ODS koji će moći da uloži oko 350 miliona evra u narednih 4-5 godina u održavanje distributivne mreže“.

Drugi poslodavac po veličini je JP Pošta Srbije, sa 14.922 zaposlena. Mada je ovo preduzeće likvidno, jasno je da mu privatna konkurencija koja je kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu izuzetno jaka, „diše za vrat“. Najveći deo poslovnih prihoda JP Pošta Srbije prethodnih godina bili su povezani sa rezervisanim poštanskim pošiljkama. Međutim, kada je poštansko tržište značajno liberalizovano krajem 2019. godine, otvoren je i prostor da usluge koje su do tada bile rezervisane samo za ovo javno preduzeće rade i druge kompanije. Na komercijalnom delu poštanskih usluga JP Pošta ima nešto više od trećine ukupnog prometa. U tom smislu, pitanje je koliko dugo će JP Pošta, ukoliko se u potpunosti ne reformiše prateći trendove tradicionalno jakih preduzeća za poštanske usluge moći da zadrži ovaj broj radnika.

Na trećem mestu nalazi se Delhaize Serbia doo Beograd. Kompanija koju je u Srbiji osnovao belgijski maloprodajni lanac uspešno se bori sa konkurencijom, šireći i unapređujući mrežu maloprodaje koju je, u proleće 2011, preuzeo od trgovinskog lanca „Delta Maksi“ za 932,5 miliona evra.

Duplo manje zaposlenih u Srbiji, ali još uvek dovoljno da se kotiraju među prvih pet poslodavaca u našoj zemlji, ima još jedna firma koja se bavi maloprodajom – Mercator –S d.o.o., sa svojih više od 100 radnji „Merkator“; „Idea“ i „Roda“ i „Velpro“ u Srbiji.

Među top pet poslodavaca po broju zaposlenih nalazi se i jedna proizvodna firma – Leoni Wiring Systems Southeast, Prokuplje. Pripada nemačkoj Leoni Grupi i u Srbiji je osnovana i sa radom započela prvo fabrika u Prokuplju. Bavi se proizvodnjom delova za automobile. U međuvremenu, Leoni otvara i fabriku u Doljevcu, 2014, a sredinom 2017. godine i u Nišu.

Hrvatska

Kako hrvatski stručnjaci priznaju, ova zemlja je rekorder po broju onih koji rade za državu. Naime, u javnom sektoru i državnim preduzećima radi svaki 11. stanovnik Republike Hrvatske.

Prema podacima koje je za portal Biznis.rs eksluzivno pripremila regionalna bonitetna kuća CompanyWall, najveći poslodavac u Hrvatskoj su Hrvatske pošte, u kojima je zaposleno 10,019 ljudi. Podsetimo, ukupan broj zaposlenih u Hrvatskoj je 1.223.033, što praktično znači da 0,8 odsto zaposlenih građana Hrvatske radi u HP.

Na drugom mestu po broju zaposlenih su Hrvatske šume, u kojima danas radi 8.163. Hrvatski distributer električne energije, takođe u državnom vlasništvu ima na platnom spisku 6.754 radnika. Najveći hrvatski maloprodajni lanac zapošljava nešto više od 6,2 hiljade ljudi, a radeći u Zagrebačkom holdingu skupljanjem neopasnog otpada i svim poslovima koji su u vezi sa tim bavi se nešto više od pet hiljada ljudi.

Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina ima 550 preduzeća u državnom vlasništvu. Jedno od njih je JP „Šume Republike Srpske“, Sokolac u kojima radi 4.902 radnika. Kako u ovom preduzeću kažu za portal Biznis.rs ne planiraju da u skorije vreme povećavaju broj radnika. Napominju i da je značajan broj radnika angažovan na sezonskim poslovima, kao i da im je pandemija Covid-19 poremetila planove. Ipak, konstatuju, godinu su završili sa ostvarenom dobiti.

U BiH značajan je broj ljudi i u JP Elektroprivreda, Sarajevo, kao i u BH Telecomu. Ono što je zanimljivo, jedino u BiH se kao najveći poslodavac među prvih pet pojavljuje Klinički centar Univerziteta u Sarajevu, koji ima 3.222 zaposlena, a tu su i Železnice Federacije BiH sa 3.030 radnika. Bosna i Hercegovina je, inače, jedina država regiona gde svih prvih pet najvećih poslodavaca jesu državna preduzeća. Samo u njima radi 18.888 ljudi, što je 2,2 odsto od ukupnog broja zaposlenih u ovoj državi.

Crna Gora

U ovoj državi od ukupno 215.500 zaposlenih, u Elektroprivredi Crne Gore, prema podacima CompanyWall, radi 3.189, a u Crnogorskom elektrodistributivnom sistemu 1.348 ljudi.

Praktično, u proizvodnji i prodaji električne energije u Crnoj Gori radi svaki 47 zaposleni u ovoj zemlji. Jedan od najvećih poslodavaca je i domaći lanac „Voli“ koji u Crnoj Gori uspešno posluje i pored velike konkurencije stranih trgovina, kakav je i „Merkator“ koji u ovoj državi, takođe, ima prilično veliki broj radnika.

Slovenija

Država koja je od svih nekadašnjih republika SFRJ prva prošla tranziciju, priključila se Evropskoj uniji, pa čak i Evropskoj monetarnoj uniji očigledno je prevazišla model po kome velike kompanije moraju biti državne. Istine radi, i u Sloveniji je najveći broj zaposlenih u sektoru usluga, ali su ove kompanije uglavnom u privatnom vlasništvu.

Na prvom mestu je, tako, Mercator d.d., sa 8.833 zaposlena. Za portal Biznis. rs u ovoj kompaniji kažu da je broj i struktura zaposlenih stabilna i da se pokazalo kroz ovu pandemijsku krizu koliko je važna sigurnost svakog radnog mesta.

„Naši zaposleni su u korona krizi uložili ogromno znanje i trud, te pokazali visok nivo odgovornosti u odnosu na svoje, ali i zdravlje potrošača i poslovnih partnera“; napominju u Mercatoru.

„Krka“, kao jedini proizvođač na slovenačkoj listi najvećih poslodavaca, zapošljava 5.616 ljudi. Kako najavljuju u razgovoru za portal Biznis.rs, planiraju i nova zapošljavanja u ovoj godini.

„U ovoj godini planiramo povećanje broja zaposlenih u Sloveniji i inostranstvu, za više od jednog procenta. Ukupan broj zaposlenih na kraju 2021. godine mogao bi biti 12.140. Što se strukture tiče, od ukupnog broja zaposlenih više od 50 odsto ima fakultetsko obrazovanje, od čega je 206 doktora nauka“, objašnjavaju u Službi za odnose sa javnošću „Krka“ d.d. i dodaju da im je prošle godine pandemija Covid-19 predstavljala, kao i celom svetu, veliko iskušenje. Međutim, nisu prekidali proizvodnju.

„Uspeli smo da se pomoću poslovnog modela vertikalne integracije brzo prilagodimo promenjenim, zahtevnim okolnostima. Iako je pandemija ometala naše prodajne aktivnosti, u prošloj godini smo prodali robe i usluga u vrednosti od 1,53 milijade evra, što je najviše u poslovanju „Krke“ do sada“, ističu u ovoj kompaniji.

Za razliku od ranijih godina kada je i u drugim državama regiona naftna industrija bila dominantna po broju zaposlenih, danas je to u ovim zemljama ostala samo Slovenija. Naime, Petrol d.d. Ljubljana, kao poslodavac za 2.127 ljudi, nalazi se na vrhu po broju zaposlenih u
Republici Sloveniji.

Velike firme uglavnom državne

Vladimir Gligorov, ekonomista i saradnik Instituta za međunarodne ekonomske odnose u Beču za portal Biznis.rs konstatuje da se „prema tome koji je udeo velikih preduzeća, može ceniti od kolikog je značaja to što su u nekim zemljama javna preduzeća ta koja najviše zapošljavaju.

„Recimo, ako se izuzmu trgovački lanci, u Srbiji je mali broj velikih privatnih preduzeća, ako ih uopšte ima. Tako da je tu ključno pitanje šta stoji na putu rastu privatnih preduzeća? Svuda je najviše zaposlenih u malim i srednjim preduzećima. U nekim, međutim, zemljama postoje i velika privatna preduzeća od kojih su neka radno intenzivna. Ona su često u sektoru usluga, što se i ovde vidi kada je reč o trgovini. Ali i u prerađivačkoj industriji, koja je manje razvijena u Hrvatskoj, Srbiji i BiH, iz različitih razloga. Konačno, zbog nivoa razvijenosti ili bolje rečeno nerazvijenosti elektroprivredna preduzeća imaju značajno veći udeo u ukupnoj proizvodnji i zaposlenosti“, objašnjava Gligorov.

Šumarstvo, ističe on, ima posebno veliku ulogu u BiH tako da nije čudno da je tu broj zaposlenih značajan.

„Kada je, pak, reč o reformisanosti privrede, svakako bi privatizacija velikih državnih preduzeća uticala na odnos javne i privatne zaposlenosti. Ista bi preduzeća bili veliki poslodavci, što bi moglo da zamagli činjenicu da, recimo u Srbiji, nema velikih preduzeća u, recimo, prerađivačkoj industriji ili u građevinarstvu. Konačno, značajna zaposlenost u državnim preduzećima, koja su uglavnom monopoli, verovatno ukazuje na to da je broj zaposlenih veći nego što bi bio kada bi ona bila privatna. Tako da postoji višak zaposlenih kao što se ne retko i ističe u preporukama međunarodnih finansijskih organizacija o potrebi da se
zaposlenost smanji“, podseća Gligorov i dodaje:

„Uopšteno govoreći, problem Srbije i BiH jeste što su njihove komparativne prednosti u industriji (ako se izuzme poljoprivreda u Srbiji, u kojoj i inače broj zaposlenih teži da se smanjuje), a većih preduzeća u prerađivačkoj industriji bilo da su u stranom ili u domaćem vlasništvu. U Hrvatskoj je značajan turizam tako da je struktura zaposlenosti drukčija. A u Sloveniji je industrija razvijena otprilike kako bi trebalo da je u Srbiji i BiH, pa otuda i veći udeo zaposlenih u toj oblasti. Mada većih preduzeća, po zaposlenosti, ima malo. Prema dostupnim podacima je to, recimo, „Krka“, zaključuje Vladimir Gligorov sa Instituta za međunarodne ekonomske odnose, inače ekspert za ekonomiju zemalja Zapadnog Balkana.