Koliko košta svadba i da li se od nje stvarno i zaradi?

Čini se da se situacija sa pandemijom korona virusa poboljšava iz dana u dan, brojke novozaraženih se smanjuju, a najava da bi 21. jun mogao da donese još veće popuštanje mera, već je dosta opustila mnoge, a posebno buduće mladence.

Korona kriza mnogima je ispraznila novčanike, od brojnih mladenaca sve do biznisa iz ove industrije, na koje je ostavila ozbiljne posledice. Svakako, sve koji planiraju da organizuju proslavu venčanja zanima koliko će to zadovoljstvo da ih košta.

„Prosečna srpska svadba za oko 200 osoba iznosi oko 10.000 evra, sa rasponom jelovnika u ostatku Srbije od 20 evra i Beograda gde je oko 50 evra. Najskuplja stavka je prostor za slavlje, bilo da je u pitanju sala ili restoran, a najizazovniji je svakako raspored gostiju, ali i fotograf kog često svi zanemaruju, a obavezan je za većinu sala na teritoriji glavnog grada“, objašnjava za Biznis.rs Julija Stojanović u ime portala ’Ludi kamen’.

Kako kaže, odabir prostora sa slobodnim terminom prvenstveno utiče na same troškove proslave venčanja.

„Dužina spiska po kategorijama sa portala ’Ludi kamen’ ekvivalentna je dužini računa, i oba su kompleksniji nego što se čini na prvi pogled, tako da pripremite novac za: muziku, sam čin venčanja, burme, tortu, pozivnice, poklone za kumove, običaje, fotografa. Samo za mladu: venčanica, veo i slični detalji, bidermajer, nakit, cipele, podvezica, haljina za presvlačenje, šminka, frizura, kozmetički tretmani i još mnogo toga. Samo za mladoženju: odelo, košulja, prsluk, kravata/šnala ili leptir mašna, cipele i drugo“, navodi naša sagovornica.

Dodaje da su tu i dekoracija mladenačkog stola i ostalih stolova, salvete, jelovnici, svećnjaci, pa prirodno ili veštačko cveće, stolice, dekoracija samog prostora za venčanje (plafon, pod, svetlosni efekti), multimedijalna venčanja, unutrašnji vatromet/muzički vatromet, kao i spoljni, zatim suvi led, konfete, baloni, auto, korpa i cvetići za svatove, pokloni za goste, kutija za koverte, beli golubovi, figure od leda, foto kabine, foto zid/pozadina/oltar, a tu su i prvi ples i časovi plesa… Ipak, pored svega navedenog, postoji mišljenje da od svadbe budući muž i žena mogu i dobro da zarade.

„Ušteđevina može pomoći da se taj mit ostvari, ali ako se odluče za svadbeni kredit ili pokrivanje računa iz koverata, onda su mladenci često na pozitivnoj nuli“, smatra Stojanović.

Sa tim se slaže i organizatorka venčanja Ivana Marinković-Mandić koja stoji iza brenda ’Jedan Frajer i Bidermajer’, koja, takođe, kaže i da to koji je izdatak najviši zavisi od toga u šta mladenci žele da ulože, ali najviše se, kako je rekla, plaća prostor (ukoliko se radi o venčanju restoranskog tipa), muzika, hrana i piće, dekoracija, venčanica. 

„U to da li se kroz svadbu može i zaraditi, kao što mnogi kažu, ne komentarišem sa mladencima, jer je to ipak privatnost naših klijenata. Iz mog ličnog iskustva, kao nekadašnje mlade, rekla bih da ne. U proseku se isplati prostor (hrana i piće) od poklona u vidu novca koji je i dalje mladencima najvažniji“, ističe Marinković-Mandić.

Ona je na pitanje zašto se ljudi odlučuju za organizatora, umesto da sami to urade odgovorila da veliki broj naših mladenaca živi u inostranstvu i da im je zaista potreban neko od poverenja ko će umesto njih završiti i organizovati sve neophodne stavke.

„Venčanje je vrlo kompleksan proces, uključuje veliki broj obaveza i ljudi sa kojima se pregovara i komunicira. Svaka žena koja je sama organizovala svoje venčanje, a uz to je imala svakodnevni posao i obaveze, izgovorila je uvek istu stvar – da sam samo na početku priprema znala da ovoliko vremena, energije i stresa iziskuje organizacija venčanja, platila bih organizatora“, priča Ivana.

Kako kaže, organizator umesto mladenaca radi apsolutno sve – od pronalaska adekvatnog prostora, preko bukiranja svih stavki, do izrade protokola za sam dan venčanja i okolne dane, smeštanja gostiju, prevoza gostiju, nabavke agregata, hladnjača i sl.

„Dakle, bukvalno svi segmenti, i sitnice i grubi radovi su na nama, imamo čitav sistem kada šta radimo i šta je sve potrebno završiti, na budućem bračnom paru je samo da donosi odluke, da govori šta im se dopada i kako žele da njihovo slavlje izgleda. Prilikom organizacije proslave venčanja mora da se misli na mnogo detalja i u pitanju je vrlo kompleksan proces. Mogla bih čitav jedan dan da vam govorim o tome“, našalila se organizatorka venčanja.

Kao primer dala je proces zakazivanja venčanja u crkvi, gde se prvo proverava da li je slobodno vreme koje po protokolu odgovara, da li su mladenci i kumovi kršteni, gde im je krštenica, da li je mladoženja veroispovesti koju odobrava pravoslavna crkva, da li je mladencima potreban crkveni set koji njihov dekor tim izrađuje, da li je kum sa sobom poneo burme, u koliko sati treba jedan organizator sa mladencima krenuti da se ne bi kasnilo u crkvu i još mnogo toga.

Marinković-Mandić napominje da niko ne kreće u održavanje svadbe sa idejom da bankrotira kako bi imao proslavu venčanja kao iz bajke, niti je to, kako kaže, krajnji cilj.

„Mi na samom početku uložimo dodatni trud i napravimo jednu besplatnu kalkulaciju i projekciju troškova po stavkama koje su ljudima potrebne, tako da mladenci već unapred znaju u kojim okvirima mogu da se kreću. Na neku srednju cenu po svakoj kategoriji mogu da dobiju već solidan kvalitet na osnovu koga zaista možemo napraviti venčanje kakvo baš taj par želi“, objašnjava Ivana.

Kako Julija Stojanović sa portala ’Ludi kamen’ smatra, angažovanje agencije za organizaciju slavlja, za razliku od prethodnog veka, u ekspaniziji je na teritoriji glavnog grada, dok ostatak Srbije preuzima stvar u svoje ruke.

„Ono što je karakteristično u ovom periodu zbog korona krize i cele situacije jeste pomeranje termina i da traže nešto unikatno, kako bi svojim gostima priredili nesvakidašnji doživljaj, pa se odlučuju za venčanja na otvorenom, salaše sa smeštajem, dvorce, hotele i prostore sa smeštajem, jer smo se rasuli po celom svetu. Naš savet je da se medeni mesec nikako ne treba preskočiti, već treba otputovati makar to bilo i samo na vikend“, poručila je Stojanović.