Koliko mladi mogu da zarade preko omladinskih zadruga
AnalizaIzdvajamoSrbijaU fokusuVesti
15.4.2021 08:01 Autor: Marija Jovanović
Mladi koji su u potrazi za različitim povremenim i privremenim poslovima uglavnom kucaju na vrata omladinskih zadruga i njihovo angažovanje često zavisi od same ponude poslodavaca, koja je tokom pandemije znatno smanjena. Ipak, ima naznaka da omladinsko tržište rada polako oživljava.
„U Knjigu zadruga Omladinskog zadružnog saveza upisano je oko 120 zadruga. U evidenciji Agencije za privredne registre taj broj je veći, ali on nije precizan, jer sadrži i zadruge koje nisu u aktivnom poslovnom statusu u smislu Zakona o zadrugama, pa je u toku je sravnjivanje podataka Zadružnog registra sa podacima APR“, kaže za Biznis.rs Milosav Purić, predsednik Studentsko omladinskog zadružnog saveza Srbije.
Kada je reč o zaradama, Omladinski zadružni savez utvrdio je minimalnu naknadu od 220 do 360 dinara po satu i vrsti posla, dok je Vlada Srbije propisala opštu minimalnu cenu rada od 184 dinara, pa poslodavci u najvećem broju slučajeva obračunavaju po zvaničnoj minimalnoj ceni – 184 dinara po satu, objašnjava Purić.
Traži se sve – od radnika za pakovanje robe, do online administracije
Da je ponuda poslodavaca, kao i potražnja od strane omladinaca manja zbog pandemije, za naš portal potvrđuje i direktorka Omladinske i studentske zadruge „Bulevar“ Breda Milić.
Ipak, prema njenim rečima, ima naznaka da tržište omladinskih poslova polako oživljava, pa se sada uglavnom traže radnici za online administraciju, polako počinju i promocije, što je jasan signal da se situacija popravlja.
„Imamo omladince koji se ne plaše da rade, ali imamo i njihove roditelje i starije ukućane koji ih zbog straha sprečavaju, iako je to vrlo mali procenat. Uglavnom, svi oni koji dobiju poziv prihvataju ponude za posao“, ističe Milić.
Kada je reč o trenutnoj ponudi poslova, direktorka ove omladinske zadruge kaže da svakodnevno imaju ponude za različite vrste pakovanja i slaganja, a toga je bilo i u jeku pandemije, jer se roba uvozila.
„Trenutno je aktuelno 20-ak radnih mesta u administraciji, koja će se raditi online. Reč je o inostranom poslodavcu, koji takođe traži i oko 25 ljudi za rad na recepciji. Zarada je oko 500 evra na mesečnom nivou u dinarskoj protivvrednosti. Sada već imamo i promocije, što je dobro jer ih nismo imali mesecima“, kaže Milić.
Omladinci spremni da na posao idu i pešice
I u vreme zatvaranja prošle godine, kada nije funkcionisao gradski prevoz i nije bilo mogućnosti da se stigne do posla, ova omladinska zadruga uspevala je da obezbedi radnike, a omladinci su bili spremni da na posao idu pešice ili biciklama.
„Trudili smo se da im pronalazimo poslove u neposrednom okruženju, kako im ne bi bilo naporno, čak smo i te zahteve ispunjavali. Sada je, što se toga tiče, situacija olakšana i čim dođe do popuštanja mera bukvalno u danu zahtevi poslodavaca automatski se uvećavaju. Pokušavamo svi da se adaptiramo na novonastalu situaciju. Omladinci su vredni, imaju razumevanja za sve epidemiološke mere, pridržavaju ih se, strpljivi su i disciplinovani“, kaže naša sagovornica.
Mnogi koji su radili u ugostiteljstvu još tokom prošle godine preorjentisali su se na druge poslove poput dostave i kurirskih službi, a ako se u obzir uzme broj restorana koji ne rade primetan je višak radne snage.
„Znamo svi u kakvom je stanju ugostiteljstvo. Prethodnih godina imali smo zahteve poslodavaca koje nismo uspevali da popunimo. Bila je ogromna potražnja za ljudima u ugostiteljstvu, jer je veliki broj njih odlazio u inostranstvo i naše tržište je ostajalo prazno. Sada smo došli u situaciju da nam je tržište puno, a da potražnje nema“.
Kakva je realna slika na terenu
Za pakovanje robe u jednoj firmi na obodu Beogradu može da se zaradi pristojna suma novca za džeparac, kaže za naš portal studentkinja S.U., koja ovaj posao radi već dve, tri godine, uglavnom u periodu pauza na fakultetu.
„Za osmočasovno radno vreme dnevnica je 1.600 dinara, što je 200 dinara po satu. Poslodavci su krajnje korektni, svaki dan rada je prijavljen, tako da su pokriveni doprinosi i zdravstveno osiguranje, što je jako važno. U samoj proizvodnji ima stalno zaposlenih, ali i dosta nas koji smo preko zadruge, u zavisnosti od toga koliki je obim posla“, navodi naša sagovornica.