Koliko porodicu košta brucoš na Beogradskom univerzitetu?

Poslednja nedelja juna poslovično je rezervisana za prijemne ispite na fakultetima i višim stručnim školama širom Srbije. Budući studenti prvu proveru znanja u akademskim uslovima najčešće doživljavaju kao iskušenje. Kada polože prijemne ispite, njihovi roditelji dolaze u iskušenja koja se odnose na finansiranje studija.

Pre nego što počne potraga za smeštajem, kupovinom knjiga i rešavanje pitanja ishrane, prvi ozbiljan test za kućni budžet dolazi posle rezultata prijemnog ispita. Ukoliko je brucoš uspeo da obezbedi finasiranje prve godine iz republičkog budžeta, roditelji na kratko mogu da odahnu.

Školarina – prvi udar na kućni budžet

Visina školarine na Beogradskom univerzitetu razlikuje se od fakulteta do fakulteta. Najviša je na Elektrotehničkom fakultetu, gde će samofinansirajući studenti smera Softversko inženjerstvo plaćati prvu godinu studija 243.500 dinara. Zatim sledi Arhitektonski fakultet sa školarinom od 240.000 dinara.

Visina školarine na Stomatološkom fakultetu je 180.000 dinara, koliko košta i prva godina na Mašinskom fakultetu za smer Informacione tehnologije u mašinstvu.

Samofinansirajući brucoši Farmacije platiće prvu godinu studiranja 145.000 dinara, FON naplaćuje 156.000, a Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja 148.500 dinara.

Cene na ostalim fakultetima kreću se oko 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a najmanje plaćaju studenti Tehničkog fakulteta u Boru koji radi u okviru Beogradskog univerziteta – 50.000 dinara za prvu godinu studija. Treba napomenuti da se cena školarine plaća u ratama, što može biti olakšavajuća okolnost.

Nema učenja bez knjiga

Kupovina udžbenika osnovni je uslov savladavanja gradiva. Pojedini fakulteti obezbeđuju besplatne udžbenike za studente koji plaćaju školarinu, a cena kompleta za prvu godinu u proseku iznosi oko 100 evra. Na pojedinim visokoškolskim ustanovama neophodno je izdvojiti novac za kupovinu opreme. Tako su studentima Arhitekture potrebni rekviziti za crtanje. Budući farmaceuti su u obavezi da imaju adekvatnu odeću i obuću, a isto važi za studente Medicine koji kupuju instrumente poput stetoskopa.

Godišnja cena kirije najveći trošak studiranja

Brucoši koji imaju prebivalište u Beogradu najčešće ne moraju brinuti o troškovima smeštaja. Za studente koji dolaze iz drugih gradova ovo može predstavljati ozbiljan finansijski izdatak. Budžetsko finansiranje donosi priliku za smeštaj u studentskom domu, koji je mnogo povoljniji. Cena boravka kreće se od 1.200 do 9.000 dinara, zavisno od doma i ponuđenog komfora.

Ukoliko se odluče za privatan smeštaj, roditelji studenata moraju računati na ozbiljan mesečni izdatak. Cena iznajmljivanja stana za dvoje studenata u Beogradu ne može biti niža od 300 evra sa troškovima. Reč je o stambenim jedinicama koje nisu u strogom centru grada, a za atraktivnije lokacije i veće stanove trebalo bi izdvojiti više novca.

Koliko košta hrana?

Ishrana je vrlo bitan faktor u kreiranju mesečnog budžeta porodice koja ima studenta u glavnom radu. Najjeftinije je hraniti se u menzi, a mesečni trošak u zavisnosti od restorana i statusa studenta košta od 5.000 do 10.000 dinara. Akademci koji se finansiraju iz budžeta za tri obroka dnevno plaćaju između 200 i 300 dinara, dok samofinansirajući studenti izdvajaju oko 500 dinara na dnevnom nivou.

Institut za razvoj i inovacije radio je studiju čiji je cilj bio utvrđivanje ukupnih troškova obrazovanja od predškolskog uzrasta, do sticanja fakultetske diplome posle pet godina studiranja. Prosečna porodica u Srbiji izdvaja oko 34.000 evra za finansiranje školovanja deteta, ali je ova suma u pojedinim slučajevima niža ili viša zavisno od razvojnog puta.

„Iz istraživanja ‘Troškovi emigracije mladih’ bilo je moguće iskoristiti dobijene troškove za osnovno obrazovanje i četvorogodišnje srednjoškolsko obrazovanje. Oni su, kako se pokazalo, iznosili skoro 21.000 evra. Zatim se pristupilo obračunima troškova studiranja po pojedinačnim fakultetima kako bi se dobio ukupan iznos troška tokom celog školovanja studenta koji je diplomirao 2018. godine. Кorišćeni su administrativni izvori podataka koji su se odnosili na izveštaje o poslovanju izabranih fakulteta i Studentskog centra Beograd, kao i podaci o broju korisnika studentskih kredita i stipendija“, kaže za Biznis.rs direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović.

Istraživanje i obračun obuhvatili su troškove porodice, kao što su, na primer, privatni časovi i troškovi koje ima država kroz svoje obrazovne institucije.

„Obračun je uzeo u obzir deo neobuhvaćene ekonomije u obrazovanju kao kategoriji lične potrošnje koji je procenjen od strane Republičkog zavoda za statistiku. Time smo pokušali da obuhvatimo troškove domaćinstava u svrhu obrazovanja i kroz neregistrovane kanale. Dobijeni rezultat obuhvata i troškove studentskog standarda koji su vezani za domski smeštaj i ishranu u studentskim domovima. Takođe, ukupni trošak obuhvatio je i troškove za kredite i stipendije koji su dobijeni u toku studiranja, a išli smo toliko do detalja da smo računali i troškove gradskog prevoza“, navodi naš sagovornik.