Koliko revizora nedostaje Srbiji kako posao i obaveze prema Evropskoj uniji ne bi trpeli?

Pomoćnica ministra finansija Spomenka Vircburger izjavila je na nedavnoj konferenciji za medije Centralne jedinice za harmonizaciju da je pred Srbijom cilj da u narednih nekoliko godina zaposli 500 novih internih revizora u javnom sektoru, pozivajući zaposlene u javnom i privatnom sektoru da se jave na konkurs za pomenuta radna mesta.

Nasuprot očekivanoj brojci od oko 500 novih internih revizora, u Republici Srbiji je trenutno aktivno njih 370, i oni kontrolišu nešto više od 97 odsto budžetskih sredstava, što su podaci kojima raspolaže pomenuta Centralna jedinica za harmonizaciju.

Pored toga, u ovom momentu je u javnom sektoru oko 506 internih revizora koji su stekli zvanje ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, a kroz obuke je prošlo više od 3.000 zaposlenih u javnom sektoru, uz još oko 1.000 rukovodilaca.

„Treba nam više internih revizora. Naš javni sektor je jako veliki, a radi se o odgovornom poslu čiji je cilj da se sistematično i disciplinovano kontroliše upravljanje organizacijama i rizicima u poslovanju“, navela je Vircburger.

Iz Ministarstva finansija za Biznis.rs kažu da, iako je uočljiv značajan razvoj ove funkcije i dalje je prisutan glavni uzročnik sporog razvoja, a to su nedovoljni kapaciteti, odnosno nedovoljan broj zaposlenih koji rade na poslovima interne revizije kod korisnika javnih sredstava. Dodaju i da bi rast broja revizora u narednih nekoliko godina trebalo da bude intenzivniji, kao i da treba imati na umu da je lestvica koja se tiče njihovog broja značajno viša u javnom u odnosu na privatni sektor.

Kako dalje navode iz ministarstva odgovarajući na naša pitanja, iako ovaj broj revizora radi čak 97 odsto procesa revizije to ne znači da su oni na sebe preuzeli „dupli“ posao, već samo da su postojeći kapaciteti raspoređeni na, kako kažu, pravim mestima, kao i da u institucijama u kojima ih nema u dovoljnom broju ne mogu pokriti sve značajne rizike u poslovanju organizacije.

„Koristeći svoju metodologiju interna revizija prati ove potrebe i one se rešavaju na nivou samih organizacija, a Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija sa svoje strane prati stanje u internoj finansijskoj kontroli u javnom sektoru i daje preporuke, kao i kroz eksterno sagledavanje kvaliteta koje obavlja. Dakle, sistem postoji, ali je potrebno da rast bude intenzivniji“, kažu iz ministarstva.

Imajući u vidu potrebe tržišta rada za visokoobrazovanim kadrom ovog profila, iz ministarstva kažu da je deficit značajan kako za diplomce, tako i za sve ostale profesionalce koji traže posao jer će dobiti novo radno mesto.

Takođe, oni će, naglašavaju, raditi odgovoran, izazovan i kreativan posao koji zahteva stalno stručno usavršavanje, a koji je perspektivan i u smislu da se, kako kažu, revizori pokazuju kao dobar kadar za buduće rukovodioce.

Kada je reč o samoj prijavi na konkurs, iz ministarstva ističu da ih sprovode pojedini korisnici javnih sredstava, odnosno organizacije javnog sektora kojima nedostaje ovaj kadar.

„Ministarstvo finansija intenzivnom kampanjom pomaže da se potencijalno dobri kandidati zainteresuju za ovu karijeru“, naglašavaju oni.

Ipak, dodaju da je primećeno da ne postoji dovoljno interesovanje, kao i da potencijalni kandidati nemaju sve informacije ili imaju pogrešne informacije u vezi sa ovim poslom, a naročito u vezi sa obaveznošću posedovanja sertifikata, što ih potpuno pogrešno odvraća od konkursa i od te karijere.

Služba za upravljanje kadrovima, dodaju, ima aplikaciju gde će zainteresovani kandidati moći da se prijave i da se informišu o raspisanim konkursima za pozicije internih revizora kod državnih organa.

Inače, efikasan sistem interne finansijske kontrole je istovremeno i preduslov za zatvaranje pregovaračkog Poglavlja 32 – Finansijski nadzor u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU).