Koliko su domovi u EU prenaseljeni i skupi?
17.6.2022 18:01 Autor: Julijana Vincan 10
U Evropskoj uniji je tokom 2020. godine 17,5 odsto stanovništva živelo u prenaseljenim domaćinstvima, što znači da nisu imali dovoljno prostorija za sve članove domaćinstva u skladu sa njihovom porodičnom situacijom i njihovim uzrastom, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).
„Nedostatak prostora u prenaseljenim domaćinstvima bio je intenziviran time što su se deca igrala u istim prostorijama u kojima su roditelji pokušavali da rade „na daljinu“ tokom karantina usled pandemije korona virusa. Takođe, prenaseljena okruženja predstavljaju i potencijalno veći rizik od širenja zaraze“, ocenjeno je u izveštaju Eurostata.
Među državama članicama EU, skoro polovina stanovništva u Rumuniji (45,1 odsto) živela je u prenaseljenim domaćinstvima 2020. godine. To je takođe bio slučaj sa oko dve od pet osoba u Letoniji (42,5 procenata), Bugarskoj (39,5 odsto), Poljskoj (36,9 procenata) i Hrvatskoj (36,2 odsto).
Sa druge strane, najniže stope prenaseljenosti evidentirane su na Kipru (2,5 procenata), Irskoj (3,2 odsto), Malti (4,2 procenta) i Holandiji (4,8 odsto).
Preopterećenost troškovima stanovanja
Kada je reč o stopi preopterećenja troškovima stanovanja, ona je u 2020. godini bila najveća u Grčkoj, Bugarskoj i Danskoj.
„Za mnoga domaćinstva najveći izdaci svakog meseca odnose se na troškove stanovanja. Pristupačnost stanovanja može se analizirati kroz stopu preopterećenja troškova stanovanja. Ova stopa pokazuje udeo stanovništva koji živi u domaćinstvima koja troše 40 odsto ili više svog raspoloživog prihoda na stanovanje“, obrazložili su iz Eurostata.
Stopa preopterećenja troškova stanovanja bila je 7,8 odsto u EU u 2020. godini, sa velikim raskoracima među državama članicama.
Pročitajte još:
Stope ispod pet procenata zabeležene su u 13 država članica, sa najnižim udelom na Kipru (1,9 odsto), zatim u Litvaniji (2,7 procenata), na Malti (2,8 odsto) i u Slovačkoj (3,2 procenta).
Na drugom kraju skale, stope iznad 10 odsto registrovane su u Danskoj (14,1 procenat) i Bugarskoj (14,4 odsto), a najviša stopa zabeležena je u Grčkoj (33,3 procenta).
IVAN
18.6.2022 #1 AuthorPreskupi
GOCA BG
18.6.2022 #2 AuthorTo je neizdrzivo na duze staze…
BOLEK
19.6.2022 #3 AuthorI kod nas u Beogradu nije nista bolje
JANA
19.6.2022 #4 AuthorZavisi gde se zivi ,nije isto Pariz i Stokholm
Milovan94
19.6.2022 #5 AuthorMislim da je kod nas situacija još gora
Milisavka
19.6.2022 #6 AuthorNi Beograd nije jeftiniji
Joksi
19.6.2022 #7 AuthorNije ni kod nas bolje
LIMUN ŽUT
19.6.2022 #8 AuthorMože biti ali ne mora da zanči, zavisi sve od gustine naseljenosti u samim regijama.
Dragana
20.6.2022 #9 AuthorMi smo po tom pitanju katastrofa
MAJA
20.6.2022 #10 AuthorNije to odrzivo na duge staze