KOME DA VERUJEMO U POPLAVI INFORMACIJA Naša publika je naučno pismenija nego što mislimo, poručuje Slobodan Bubnjević

Važnost nauke i informacija koje su naučno utemeljene i proverene, danas je važnija nego ikad, u vreme kada pandemija određuje pravila ponašanja, a lažne vesti preplavljuju prostor medija i društvenih mreža.

„Pandemija nas je naučila da je komunikacija nauke jako bitna jer tamo gde izostane naučno objašnjenje pojaviće se neko drugo, alternativno. U trenucima kada je kriza zahvatila ekonomiju i ugrozila ljudske slobode u periodu vanrednog stanja, građani su počeli da gube poverenje u sistem, što je potpuno prirodna reakcija, objašnjena u sociologiji i psihologiji. Takvo osećanje dodatno pothranjuje mnoštvo različitih informacija koje se širi društvenim mrežama, kroz poluistine i iskrivljene vesti“, objašnjava za Biznis.rs Slobodan Bubnjević, naučni novinar i suosnivač portala Nauka kroz priče.

Prema njegovim rečima, većina ljudi sada radije prihvata iracionalna rešenja jer su ona prihvatljivija na emotivnom planu. „Virus ne postoji i ja ne mogu da se zarazim“ je stav kojim se, između ostalog, oni bore protiv straha od velikih prirodnih katastrofa, ali i ogromne količine negativnih vesti. I to treba razumeti.

S druge strane, najnoviji razvoj događaja pokazuje ne samo da su nam potrebna pravovremena naučna objašnjenja, već da bez nauke ne bismo mogli da izađemo na kraj s globalnim neprijateljem.

„Mislim da je zapravo fascinantno koliko je brzo naučna zajednica reagovala, jer je u jednom istraživačkom naporu bez presedana u istoriji, za samo 12 meseci uspela toliko toga da sazna o novom virusu, a onda to znanje i primeni tako što je prvo smanjila smrtnost, a onda razvila i vakcine, koje su zapravo efikasnije od svih koje smo videli u prošlosti. One su posledica razvoja nauke, i tu ne treba da bude nikakve dileme“, naglašava poznati naučni novinar.

Bez nauke se gube bitke na svim poljima 

Iz svoje kancelarije u beogradskom Institutu za fiziku, Slobodan Bubnjević pomaže da se naučno-popularni sadržaj raširi i pronađe put do zainteresovane publike. Kroz saradnju sa drugim naučnim institucijama i kolegama iz sveta novinarstva, Nauka kroz priče već više od deset godina pokazuje da pravog auditorijuma i te kako ima na našim prostorima.

Kako kaže Bubnjević, publika je odavno formirana i njena potreba je evidentna. Više nije potrebno da se ona afirmiše, već da se za nju kreira kvalitetan sadržaj. Prema jednom ranijem istraživanju, približno 200.000 ljudi u Srbiji je zainteresovano da redovno prati naučne vesti i sadržaje, a samo zvanična stranica Nauke kroz priče na Fejsbuku ima skoro 40.000 pratilaca.

„Duboko verujem da je većina ljudi zainteresovana za razumevanje sveta, kako on funkcioniše i zašto.  U našoj zemlji, pa i celom regionu Zapadnog Balkana, društvo živi u zabludi da je gluplje nego što zaista jeste. Možda je glavni razlog za takvo osećanje činjenica da donosioci odluka u medijima plasiraju uglavnom nekvalitetan sadržaj, u kome dominiraju estradni elementi. Manje ulaganja donosi i malo publike, i to je jedno vrzino kolo iz koga možemo jedino postupno da izađemo“, smatra naš sagovornik.

Bubnjević čak veruje da je populacija u regionu, u stvari, više zainteresovana za fundamentalna pitanja nego stanovništvo nekih razvijenijih zemalja.  

Međutim, od puke zainteresovanosti pa do razumevanja dug je put, a koliko je važno na vreme shvatiti promene koje se dešavaju posebno je važno u današnjem svetu ubrzanih tehnoloških dostignuća.

„Samo ona društva koja poseduju jak naučni kapacitet mogu da razvijaju konkurentne inovativne tehnologije koje mogu da plasiraju na globalnom tržištu. Dakle, oni koji ne znaju i ne razumeju, gube utakmice na različitim poljima – na ekonomskom, socijalnom, kulturnom planu. A u političkom smislu, one strukture koje se zalažu za nazadna rešenja, vode ka gušenju sloboda i razvoju totalitarnih koncepata koji bujaju kada je populacija neobrazovana i naučno nepismena“, zaključuje Bubnjević.