Korist od vraćanja proizvodnje iz Azije u Evropu može biti najveća za Balkan
19.5.2021 21:09 Autor: Redakcija Biznis.rs
Države Zapadnog Balkana mogle bi da profitiraju od trenda vraćanja proizvodnje iz Azije u Evropu, ocenjuje Bečki ekonomski institut. Taj trend bi mogao da koristi zemljama regiona i donese direktne investicije od više milijardi evra.
Međutim, da bi to ostvarili moraju da ulažu u obrazovni sistem i izgradnju transportne infrastrukture, smatraju eksperti Bečkog ekonomskog instituta.
„Usled protekcionističkih tendencija u svetskoj trgovini, već prošle decenije pokrenuto je vraćanje proizvodnje iz Azije u blizinu starih industrijskih zemalja“, napominje ekonomista Bečkog ekonomskog instituta, Branimir Jovanović.
On ističe i da će to vraćanje proizvodnje iz Azije u Evropu dodatno pojača po prestanku pandemije.
Studija, čiji je koautor Jovanović, izrađena je u saradnji sa privrednim komorama regiona, a finansirana je od strane Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke.
„Privrede Zapadnog Balkana mogle bi od vraćanja proizvodnje jasno da profitiraju, ako obave svoj deo zadatka“, kaže Jovanović i napominje da je to jasno pokazalo istraživanje Privredne komore Nemačke.
Iako samo jedan mali deo ispitanih preduzeća sprovede promenu u lancu isporuke i proizvodnje to bi moglo doneti direktne investicije u visini od više milijardi zemljama Zapadnog Balkana, ukazuju eksperti Bečkog ekonomskog instituta.
Podseća se da su nemačka preduzeća u periodu od 2010. do 2019. godine investirale 2,5 milijardi evra u Zapadni Balkan, a širom sveta 1,7 biliona evra.
„Taj podatak pokazuje da postoji još mnogo prostora i kod drugih zapadnoevropskih investitora, kao što su Holandija, Švajcarska i Austrija“, dodaje Jovanović.
Studija WIIW preporučuje zemljama Zapadnog Balkana, pored uklanjanja „starih problema“, kao što je politička nestabilnost, da promene investiticiono okruženje.
„Manji troškovi plata i niski porezi više ne igraju odlučujuću ulogu. Strani investitori pre svega traže dobro kvalifikovanu radnu snagu i infrastrukturu“, poručuje Jovanović.
Prema njegovim rečima, to iziskuje veće izdatke za obrazovni sistem, pojačani fokus na dualno obrazovanje i izgradnju transportne infrastrukture.