Koriste isti alat i opremu već tri decenije, plate miruju već nekoliko godina

Oko 30.000 rudara, koliko ih ima u Srbiji, danas slavi Dan rudara, a i ove godine najveća im je želja, kako kažu, da svaki put iz jama izađu živi, zdravi i nepovređeni, jer nimalo lako nije zarađivati „hleb sa sedam kora – 400 metara ispod zemlje“.

Na praznik koji se obeležava u znak sećanja na 1903. godinu i štrajkove u Senjskim rudnicima, kada su se rudari izborili za povratak na posao trojice otpuštenih kolega, skraćeno radno vreme i besplatno ulje za lampe, rudari dodaju i da se nadaju investicijama, kao i novim kolegama kako bi im bilo lakše i kako bi se i proizvodnja povećala.

Jedan od rudara Ibarskih rudnika, gde je eksploatacija počela pre skoro jednog veka, Milinko Radičević kaže da upravo zbog toga što im je posao opasan i rizičan uvek moraju da budu koncentrisani da ne prave greške i da pre svega moraju da čuvaju jedni druge, piše Tanjug.

„Potrebna je velika disciplina i odgovornost za ovaj posao. To je težak i odgovoran poziv. Svi smo ovde iz nužde, svima nama je bitan novac, da primamo plate“, naveo je Radičević i naglasio da bi im značilo da dobiju uvećanje zarade, jer su poslednjih nekoliko godina na istom nivou.

Takođe, kažu da dugo nije bilo ni ozbiljnih ulaganja u rudnik, u opremu, u mašine, što bi oni želeli, jer bi im sve to olakšalo rad i povećalo proizvodnju.

„I dalje koristimo alat, opremu i tehnologiju kojom se radilo pre možda tridesetak godina, ali nekako izdržavamo”, rekao je Radičević, jedan od skoro 420 zaposlenih u Ibarskim rudnicima.

Radičević dodaje da se na posao u jami Jarando, koja spada u rizične zbog izuzetno zapaljivog metana i ugljene prašine, navikao posle tri meseca, iako mu je teško bilo da se odluči na taj korak.

„Važno je probiti led, prvi dani rada su najbitniji, ovde radim već 15 godina, ali taj strah od jame, podzemlja, najbitnije je savladati u početku. Kada prođe mesec dana ili tri uklopite se u ambijent i prizor“, rekao je Radičević koji je naglasio da se raduje što će izložba koju je rudnik priredio prilika da se ljudima dočara njihov radni dan, uslovi, ambijent.

On je svim kolegama rudarima i podzemne i površinske eksploatacije, kao i njihovim porodicama, čestitao praznik i poželeo dobro zdravlje i sreću.

Kaže i da im nedostatak radne snage otežava situaciju i da zato ne mogu da imaju proizvodnju uglja koju bi mogli, ali i da su im potrebni radnici za održavanje jamskih prostorija.

Marko Božić iz jama Tadenje i Pobrđe kaže da samo hrabri ljudi mogu da rade u rudniku, da svi imaju strah, ali se on prevaziđe.

„Sam ulazak u jamu je težak, ali sve se to vremenom prevaziđe. Nadam se da ću ovde steći penziju, i moja deca da ovde rade, ova firma treba da radi da bi ceo kraj opstao“, rekao je Božić koji je u rudnike stigao u aprilu prošle godine.

Nadamo se da će biti investicija i da će doneti neko olakšanje i nama i svim rudarima u Srbiji, rekao je on.

Milanko Jovanović kaže tu je poslednjih 28 godina zarađivao za, kako se kaže, hleb sa sedam kora i da je tako stekao penziju.

„Iz ovog rudnika sam zaradio, ishranio decu, prezadovoljna sam i želeo bih svoj deci koja su došla da rade ovde da steknu penziju i ishrane svoju kao ja”, naveo je Jovanović.

Povodom Dana rudara u Ibarskim rudnicima priređena je izložba čiji je deo i dokumentarni film o rudarima iz jame „Jarando“. Osim fotografija izloženi su i delovi stare rudarske opreme kao što su alati i samospasi koje su čuvali rudari. Izložbu „Hleb sa sedam kora – 400 metara ispod zemlje“ moći će da vide i Beograđani i Kraljevčani.