KORONA KRIZA I ZEMLJOTRES ZAMRZLI KUPOPRODAJU NEKRETNINA U HRVATSKOJ Cene kuća i stanova će biti niže, procenjuju analitičari

Iako su cene nekretnina nastavile ubrzani višegodišnji rast i u prvom kvartalu ove godine, do kraja godine će usporiti, a u sledećem periodu bi mogle da stagniraju ili budu niže, procenjuju analitičari HNB u najnovijoj publikaciji “Finansijska stabilnost”.

Kao razloge tome navode negativne posledice pandemije na privredni rast, povećanu neizvesnost u smislu sigurnosti radnih mesta i visine dohodaka, izraženi pad aktivnosti na tržištu nekretnina, kao i povećanu sklonost ulaganju u likvidniju i sigurniju imovinu.

Prosečna stopa rasta prošle godine iznosila je devet odsto i bila je među najvišima u EU. Veliki rast cena u proteklim godinama bio je naročito izražen u Zagrebu i na Jadranu, gde su dostigle nivo iz perioda pre krize. U odnosu na 2015. godinu cene su u Zagrebu povećane oko 37 odsto, a na Jadranu oko 20 procenata. Pozivajući se na pokazatelje odstupanja cena nekretnina od makroekonomskih fundamenata krajem 2019. godine, HNB navodi da su oni upućivali na “blagu precenjenost”, prenosi Novac.hr.

Veliki poremećaji usledili su tek krajem prvog tromesečja, ali još uvek nije došlo do znatnijih promena cena. Međutim, krajem prvog i u većem delu drugog tromesečja korona kriza i zemljotres u Zagrebu skoro su zamrzli kupoprodaju nekretnina.

Na cene nekretnina u sledećem periodu, procenjuje HNB, moglo bi negativno da utiče i očekivanje da će se kratkoročni iznajmljivači suočiti s problemima u otplaćivanju dugova zbog mogućeg izostanka turističke potražnje.

„To bi moglo da utiče i na rast ponude stanova i potencijalno pridoneti padu cena nekretnina“, navodi se u analizi HNB.

Na kretanje cena nekretnina u Zagrebu, neminovno će uticati posledice zemljotresa, “koje bi mogle da povećaju potražnju za novijim i kvalitetnijim nekretninama, pa se može očekivati raslojavanje cena prema tim kriterijumima”. Zavisno od dužine trajanja krize na globalnom nivou, mogla bi da se smanji i potražnja iz inostranstva za nekretninama u Hrvatskoj, naročito onih na Jadranu.

Kada je reč o tržišnoj ponudi i potražnji, broj kupoprodajnih transakcija, uprkos rastu cena, prošle godine je bio znatno niži nego pre prethodne krize, pri čemu dve trećine ukupnih transakcija čine Zagreb i Jadran. Nakon uvođenja epidemioloških mera, glavna aktivnost na tržištu nekretnina odnosila se na realizaciju prethodno ugovorenih transakcija, kao što je državni program subvencionisanja stambenih kredita koji je značajno uticao na potražnju, pa i cene stanova i kuća.

Osim programa subvencionisanja, na rast cena nekretnina proteklih godina, prema oceni HNB, uticali su i drugi faktori. Uz istorijs niske kamatne stope na stambene kredite, potražnju su podsticali i povoljni trendovi na tržištu rada, kao i pozitivna očekivanja potrošača oko isplativosti ulaganja u nekretnine.

Dodatno, na cene na Jadranu i u Zagrebu snažno su delovala turistička kretanja, odnosno dnevni i nedeljni najam. U uslovima niskih kamatnih stopa na depozite, kao i negativnih iskustava mnogih ulagača na tržištu kapitala, višak sredstava često se usmeravao upravo na tržište nekretnina.