KORONA KRIZA POSEBNO NEGATIVNO UTICALA NA ZAPOSLENE ŽENE Istraživanje osvetlilo nezgodnu poziciju u kojoj su se našle ispitanice

Skoro 82 odsto ispitanih žena u istraživanje koje je objavio Deloitte Global, izjavilo je da je pandemija korona virusa negativno uticala na njihove živote, a blizu 70 procenata onih koje su već iskusile negativan uticaj korona krize, zabrinute su zbog mogućnosti napredovanja u karijeri.

U istraživanju u kojem je anketirano oko 400 zaposlenih žena širom sveta, otkriva se uticaj pandemije na ravnotežu između posla i privatnog života, kao i na opšte zdravlje i stanje zaposlenih.

Podaci pokazuju kako bi pandemija mogla da ugrozi napredak koji je postignut poslednjih godina u oblasti rodne ravnopravnosti na radnom mestu.

Istovremeno, istraživanje otkriva koje aktivnosti bi poslodavci trebalo da preduzmu – od kreiranja fleksibilnog radnog okruženja do suzbijanja mikro-agresije na radnom mestu, kako bi podržali kontinuirani uspeh i napredak zaposlenih žena.

„Od pojave pandemije, svi smo morali da prilagodimo i promenimo uobičajen način života. Međutim, žene su pogođene na više nivoa, jer se suočavaju sa ogromnim izazovima, pa često moraju da preuzmu dodatne obaveze kod kuće, a nastavljaju da žongliraju i na polju karijere“, izjavila je direktorka Deloitte sektora za finansijski konsalting i liderka SheXO inicijative u Srbiji, Aleksandra Petrović.

Ona je dodala da se nalazimo na prelomnoj tački i da bez obzira na kraj pandemije koji se trenutno ne nazire, kompanije moraju da odgovore na poziv i podrže zaposlene žene, i obezbede im mogućnost napredovanja na ličnom i profesionalnom planu – ili će se, kako je navela, ekonomija i društvo u celini suočiti sa dugotrajnim negativnim posledicima.

Svakodnevnica zaposlenih žena ozbiljno narušena

Ispitanice koje su iskusile promene u svojoj svakodnevici kao posledicu pandemije, ukazale su da sada imaju više obaveza oko kućnih poslova (65 odsto), a trećina je istakla da su na poslu takođe opterećenije usled pojave pandemije.

One koje su navele negativne uticaje kao rezultat promena u svakodnevnim aktivnostima, kao glavne negativne posledice navode: uticaj na fizičko stanje (40 procenata), nemogućnost usklađivanja radnih i životnih obaveza (40 odsto) i uticaj na mentalno stanje (39 procenata).

One ispitanice koje kod kuće brinu o detetu ili nekom drugom članu porodice, suočavaju se sa posebnim izazovima, pa se kod 75 odsto žena znatno promenila situacija, jer su im se obaveze utrostručile, sa 17 procenata pre pandemije, na 48 odsto u vreme istraživanja.

Takođe, većina žena sa decom, prijavila je dodatne obaveze u vezi sa brigom o deci (58 procenata) i odgovornosti za obrazovanje/nastavu kod kuće (53 odsto).

Sa druge strane, više žena koje nemaju obavezu brige o deci osećaju potrebu da budu uvek dostupne na poslu (53 procenata) više od onih koji imaju tu vrstu obaveze (44 odsto), što se pretvara u različite tipove izazivača stresa, uključujući i to da su žene koje nemaju obavezu brige o drugim licima više opterećene od onih koje imaju (58 procenata u odnosu na 41 odsto).

Mnoge žene vide uticaj pandemije kao pretnju karijeri

Dosta ispitanica prilagodilo je svoj svakodnevni život situaciji, ali su zabrinute zbog uticaja koji bi pandemija mogla da ima na njihov napredak u karijeri, i kratkoročno i dugoročno.

Iako većina anketiranih žena vidi mogućnost napredovanja u karijeri tokom sledeće godine na neki način (unapređenjem ili povećanjem plate, promenom pozicije, ili dobijanjem više odgovornosti), njih 60 odsto se pita da li uopšte žele da napreduju, kada razmotre šta to sve podrazumeva.

Na primer, 23 procenta ispitanica, koje smatraju da bi trebalo uvek da budu na raspolaganju kada je u pitanju posao, plaše se da će na kraju morati da biraju između privatnih obaveza i karijere, i 10 procenata iste grupe smatraju da će možda morati da razmotre pauzu u karijeri ili čak da u potpunosti napuste posao.

Šest koraka kojih organizacije mogu preduzeti

Osim izazova sa kojima se žene sada suočavaju i njihovih budućih poslovnih ambicija, istraživanje ukazuje i šta kompanije mogu da primene, kako bi pružile podršku ženama tokom pandemije.

1. pretvaranje fleksibilnih radnih aranžmana u pravilo
2. isticanje poverenja i empatije
3. pružanje mogućnosti umrežavanja i mentorstva
4. primenu iskustava u učenju koja su se dobro pokazala u odnosu na svakodnevni život zaposlenih
5. otklanjanje nesvesne pristrasnosti u planiranju zamene zaposlenih na određenim pozicijama unapređenja
6. stvaranje okruženja u kojem su različitost, poštovanje i inkluzija vrednosti koje se ne dovode u pitanje i koje su deo svakodnevne radne kulture

„Kada je reč o tome kako će organizacije podržati žene tokom pandemije, i nakon nje, naše istraživanje pokazuje da ne postoji pristup koji odgovara svima. Sledeća godina će biti kritična u našim naporima da dostignemo rodnu različitost na radnom mestu. Kompanije moraju dati prioritet fleksibilnosti, pravičnosti i inkluziji kako bi podržale žene u ostvarenju ambicija u karijeri“, naglasila je Petrović.

Metodologija istraživanja

U ime Deloitte Global, Forbes Insights je u avgustu i septembru anketirao 385 žena širom sveta zaposlenih u različitim industrijskim granama.

Uključene zemlje su: Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Indija, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

U periodu anketiranja, sve ispitanice bile su zaposlene puno radno vreme, na različitim pozicijama, od izvršne asistentkinje do potpredsednice.

Sve ispitanice dolaze iz kompanija sa najmanje 1.000 zaposlenih. Većina anketiranih žena izjavila je da su u braku ili da žive sa partnerom, a više od trećine je reklo da one donose primarni prihod u svojim domaćinstvima.

Više od tri četvrtine ispitanica ima najmanje jedno dete, a skoro 20 odsto je naglasilo da ima i druge izdržavane osobe za koje su odgovorne.