KORONA SREZALA PLATE U PRIVATNOM SEKTORU U HRVATSKOJ, U JAVNOM RASTU, pokazuju državni statistički podaci

Najveći gubitnici korona krize do sada su osetili zaposleni u uslugama, dok se čini da su najbolje prošli zaposleni u državnoj upravi i javnim službama, piše zagrebački Index.

Takav zaključak proizilazi iz podataka državne statistike o prosečnim platama u Hrvatskoj u prvih osam meseci ove godine u poređenju s platama u istom periodu prošle godine.

Iako se, kako upozoravaju ekonomisti, u međuvremenu delom promenila metodologija, podaci jasno pokazuju da su prosečne mesečne neto plate u prvih osam meseci ove godine najviše potonule u sektoru usluga te rudarstva, dok su, s druge strane, najznačajnije porasle u javnom sektoru.

Razlozi za to su poznati. Javni sektor se krajem prošle godine, podsećaju stručnjaci, izborio za povećanje plata, a prava zaposlenih u njemu prilično su jako zaštićena i kolektivnim ugovorima. To u praksi otežava prilagođavanje plata u tom sektoru stanju na ekonomskom terenu koji je korona kriza snažno pogodila.

Sektor usluga je dobar deo proleća bio u lockdownu, od kojeg se brojne firme još nisu oporavile. Turistička sezona koja je usledila bila je, s obzirom na okolnosti, dobra, ali daleko ispod prošlogodišnje.

Posledica toga je da su prosečne neto plate u turizmu i ugostiteljstvu u prvih osam meseci ove godine bile 66 kuna, ili nominalno 1,2 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

U istom su se periodu smanjile i prosečne plate u prevozu i skladištenju i to za 38 kuna, ili 0,6 odsto, a smanjio se i prosek plata u ostalim uslužnim delatnostima.

Veliki pad imale su prosečne plate u rudarstvu, koje su u prvih osam meseci ove godine iznosile 7.691 kunu, a u istom periodu prošle godine iznosile su 8.009 kuna, što znači da su se u proseku smanjile za 318 kuna ili četiri odsto.

Istovremeno, prosečna mesečna neto plata u javnoj upravi i sektoru odbrane u prvih osam meseci ove godine je iznosila, prema podacima DZS, 7.980 kuna, dok je lani u istom razdoblju iznosila 7.436 kuna, što znači da je u tom razdoblju porasla za 554 kune ili nominalno 7,5 odsto.

Porasle su i plate u sektoru obrazovanja, u zdravstvu, koje su sa 7.429 kuna, koliko je iznosio njihov prosek u prvih osam meseci 2019. godine, porasle na 8.126 kuna u prvih osam meseci ove godine, što predstavlja skok od 9,4 odsto, koji se verovatno može delom objasniti i borbom protiv pandemije korona virusa, odnosno dodatnim radnim satima i obavezama koje je ta bitka donela zdravstvenom osoblju, prenosi Index.