Korporacije znaju kako da ne plate porez

Najmanje 55 najvećih američkih korporacija nije platilo federalni porez na dobit u poslednjoj fiskalnoj godini, uprkos tome što su imale značajnu dobit pre oporezivanja u SAD. Ovo predstavlja nastavak višedecenijskog trenda izbegavanja poreza na dobit najvećih američkih korporacija, a posledica je dugogodišnjih poreskih olakšica, koje su samo proširene Zakonom o poreskim olakšicama i zapošljavanju (Tax Cuts and Jobs Act – TCJA) iz 2017. godine i Cares Act – poreskim olakšicama donetim u proleće prošle godine, navodi se u Izveštaju američkog Instituta za poresku i ekonomsku politiku – ITEP.

Kompanije koje izbegavaju porez su iz različitih industrija i zajedno, a prema njihovim finansijskim izveštajima, imaju gotovo 40,5 milijardi dolara prihoda pre oporezivanja u 2020. godini. Kako je federalna poreska stopa na dobit firmi 21 procenat, da su namet obračunale, ovih 55 najprofitabilnijih firmi bi u savezni budžet uplatile 8,5 milijardi dolara za 2020. godinu. Umesto toga, od federalne države su dobile 3,5 milijarde dolara povraćaja poreza. To, praktično, znači da su njihove ukupne poreske olakšice za prošlu godinu bile čak 12 milijardi dolara.

Ovi podaci bazirani su na analizi godišnjih finansijskih izveštaja, koje su u prethodnoj fiskalnoj godini podnele najveće nacionalne kompanije sa sedištem u SAD.

Decenijama su najveće i najprofitabilnije američke korporacije, kako navode iz ITEP, pronalazile način da sačuvaju svoju zaradu od federalnog oporezivanja dohotka. Sve ovo je počelo dosta davno, kada su, u vreme Reganove administracije, započela razna eksperimentisanja sa smanjenjem nameta. ITEP je, u ranijoj analizi u kojoj je obradio poresku praksu tokom osmogodišnjeg perioda (2008.- 2015. godine) i koja je potvrdila da je izbegavanje saveznog poreza bilo prilično rašireno i pre donošenja TCJA – 2017. godine. A, nova analiza koja istražuje prošlu godinu pokazuje da pomenuti zakon pre četiri godine ne samo što nije uspeo da spreči izbegavanje plaćanja poreza, a što mu je navodno bila namera, već se stanje i pogoršalo.

Tako je, recimo, konglomerat za proizvodnju hrane Archer Daniels Midland imao prošle godine prihode 438 miliona dolara pre oporezivanja, a primio je povraćaj poreza na saveznom nivou od 164 miliona dolara. FedEx je platio savezni porez na prihod od 1,2 milijarde američkih dolara, a dobio povraćaj od 230 miliona dolara. Proizvođač sportske opreme Nike nije platio savezni porez iako je imao prihod od 2,9 milijardi dolara u prošloj godini, ali je zato prihodovao po osnovu povraćaja poreza iznos od 109 miliona dolara. Kablovski TV provajder Dish Network nije, takođe, platio federalni porez na dobit, iako je imao prihod u prošloj godini od 2,5 milijarde dolara. Plaćanje saveznog poreza na dobit izbegla je i softverska kompanija Salesforce , mada joj je prihod u 2020. godini bio 2,6 milijardi dolara.

Komisija za hartije od vrednosti SAD zahteva od kompanija čijim akcijama se trguje javno, da obelodane svoje prihode pre oporezivanja, iznos federalnog i državnog poreza na dobit koji se plaća na taj prihod, kao i sve značajne faktore koji utiču na poreski trošak. To i omogućava da se napravi preciznija analiza kako je moguće da čak 55 najprofitabilnijih američkih kompanija svoje izdatke za poreze dovedu do nule.

Desetak pomenutih firmi koristilo je poreske olakšice koje u Americi imaju firme čijim akcijama se trguje na berzi. One mogu, u poreske svrhe, da otpišu troškove povezane sa akcijama koji prevazilaze troškove koje prijavljuju investitorima. Ovu pogodnost koristili su Advanced Micro Devices, Archer Daniels Midland, Booz Allen Hamilton, Charter Communications, Nike i Salesforce.com.

Jedan deo kompanija koristilo je savezni kredit za istraživanja i eksperimente (R&E), kako bi smanjilo porez na dobit u 2020. godini. Među njima su HP, Nike, Jacobs Engineering, Advanced Micro Devices i Ecolab.

Poreske olakšice za obnovljive izvore energije deo su, tvrde iz ITEP, šeme izbegavanja poreza za nekoliko kompanija uključujući Qurate Retail, Xcel Energy, DTE i Duke Energy.

Odredbama Zakona o poreskim olakšicama i zapošljavanju iz 2017. godine omogućeno je firmama da odmah otpišu kapitalne investicije – što je najekstremnija verzija “ubrzane” amotizacije. Ovo su iskoristile neke od kompanija, poput  Edison, Williams, PPL i Sealed Air da znatno smanje porez na dobit.

Da li su firme koristile više mogućnosti za umanjenje federalne efektivne stope poreza na dobit, ne može se znati sa sigurnošću, obzirom da Komisija za hartije od vrednosti zahteva da u finansijskim izveštajima bude otkrivena bilo koja odredba koja pojedinačno ima značaj na poreske stope. U tom smislu, firme, navode u ITEP, koriste ovu mogućnost da kombinuju efekte različitih poreskih odredbi u jednu stavku.

Pored do sada standardnog niza poreskih olakšica, finansijski podaci američkih kompanija za 2020. godinu uvode i nova rešenja koje im, sa ciljem dodatnog umanjenja poreza na dobit obezbeđuje Cares Act.

Ovaj propis je Trampova administracija uvela kako bi se navodno dodatno pomoglo firmama da se održe u životu tokom pandemije. Neke kompanije su koristile ovaj zakon da povrate izgubljeno iz 2018. i 2019.godine, kroz smanjenje ili potpuno potiranje iznosa poreza utvrđenim poreskim olakšicama.

Cares Act je potpuno olakšao pravila koja se odnose na tretiranje gubitaka, ne samo za 2020. godine, već i retroaktivno – za minus koji je prijavljen 2018 i 2019. godine, a koji nema nikakve veze sa pandemijom. Tačnije, ovaj zakon omogućio je korporacijama da vrate gubitke od pre čak pet godina. Praktično, oporezivanje dobiti po jednoj stopi, a istovremeno omogućivanje da se gubicima obezbeđuju uštede na višoj stopi, predstavlja, prema mišljenju ITEP, “otvoren poziv kompanijama da igraju igre, premeštajući dobitak i gubitak iz jedne u drugu godinu na papiru, a sve kako bi smanjili svoje obaveze prema državi”.

Njihove procene ukazuju da je korist samo četiri kompanije Mohavk Industries, Telephone&Data Systems, Treehouse Foods i Vestlake Chemical od primene odredbi Cares Act, a po osnovu prenosa gubitaka premašio punih 21 odsto poreske obaveze koju bi ove kompanije platile na dobit pre oporezivanja u 2020. godini.

Efektivne poreske stope korporacija imaju tendenciju da budu promenljive, baš kao i zarade preduzeća, konstatuje se u izveštaju ITEP.

26 najprofitabilnih kompanija u SAD koje su u prethodne tri godine platile 0 federalnog poreza ili im je država još doplatila sredstva, po osnovu olakšica, u mil. dolara, po abecednom redu – izvor: ITEP

“Ipak, za mnoge kompanije koje ne plaćaju porez na dobit na osnovu prihoda iz 2020. godine, ta praksa je već tradicionalna. Od ukupno posmatranih 55, čak njih 26 bilo je vrlo uspešno u izbegavanju poreza tokom trogodišnjeg perioda, od kako je na snazi Zakon o poreskim olakšicama i zapošljavanju. Ovih 26 firmi bilo je profitabilno u svakoj od tri godine (2018-2020), ali je iznos njihove uplate federalnog poreza na dobit – nula ili su čak ‘u plusu’, jer su ostvarili poreski povraćaj. Uz njihov, ukupno prijavljen prihod od čak 77 milijardi dolara pre oporezivanja, za tri godine, umesto plaćenog poreza, izvršen im je povraćaj sredstava od 4,6 milijardi dolara”, naglašava se u analizi ITEP.