Krediti za preduzeća u Hrvatskoj pali treći mesec zaredom

Uz mesečnu stopu pada za 0,5 odsto ukupni krediti nefinansijskim društvima u Hrvatskoj krajem maja spustili su se na 85,9 milijarde kuna, pri čemu je i treći mesec zaredom zabeležena negativna stopa rasta.

U odnosu na kraj maja 2020. godine ukupni krediti bili su za 574 miliona kuna ili 0,7 odsto niži, pri čemu je pad u celosti posledica smanjenja kredita u kunama koji čine gotovo 37 odsto kreditnih potraživanja banaka prema sektoru preduzeća. Uz mesečni pad od 0,5 odsto kunski krediti preduzećima spustili su se na 31,4 milijardi kuna što je 1,9 milijardi ili 5,7 odsto manje u odnosu na maj prošle godine, prenosi Seebiz.

S druge strane, devizni krediti preduzećima nastavili su da rastu, te su krajem maja bili na nivou od 54,5 milijardi kuna (+2,5 odsto godišnje). Naravno, jačanje kune u odnosu na evro uticalo je na niži iznos kunskog izraza deviznih kredita (0,6 odsto na godišnjem i na mesečnom nivou).

Prema podacima Hrvatske narodne banke, na osnovu transakcija, godišnja stopa rasta kredita preduzećima ubrzala je na 1,8 odsto u maju.

Godišnje smanjenje plasmana rezultat je pada kredita za investicije i kredita za obrtna sredstva. Uz nastavak mesečnog pada sedmi mesec zaredom, koji je u maju ubrzao na 0,9 odsto (-307 miliona kuna) sa iznosom od 35,5 milijardi kuna, krediti za investicije na kraju maja niži su 700 miliona kuna na godišnjem nivou.

S druge strane, nastavljen je i mesečni pad kredita za obrtna sredstva. S mesečnom stopom pada od 1,1 odsto u posmatranom mesecu spustili su se na 27,9 milijardi kuna, te su za 2,5 milijardi kuna niži u odnosu na isti mesec lani (-8,1 odsto godišnje). U odnosu na kraj 2020. godine i krediti za investicije i krediti za obrtna sredstva beleže smanjenje za 2,1 odsto, odnosno 1,5 odsto.

U segmentu preduzeća, trećina klijenata ima upitnu sposobnost za novo zaduživanje jer je koristila mere za odložena plaćanja obaveza prema komercijalnim kreditorima.

Bespovratna sredstva iz EU fondova Nove generacije biće dostupna preduzetnicima tek sledeće godine, a do tada će potražnja za kreditima ostati ograničena na preduzeća koja nisu bila korisnici moratorijuma i restrukturiranja. Zbog toga HNB očekuje oslabljen rast kredita, tek malo iznad nula odsto godišnje.