Kriza valute, nagla recesija i Covid-19 najveći Erdoganovi protivnici

Pet godina nakon što je turski predsednik Tajip Erdogan (Tayyip Erdogan) ugušio puč, šanse za produženje njegove vladavine u treću deceniju mogu zavisiti od toga da li može da preokrene ekonomski pad, koji se od 2013. godine odrazio na prosperitet, jednakost i zaposlenost.

Erdogan se suočava sa izborima 2023. godine na stogodišnjicu Turske Republike. Ankete sugerišu da je njegova podrška opala nakon valutne krize, nagle recesije i pandemije korona virusa u poslednje tri godine. Neke pokazuju da vladajuća koalicija zaostaje za neformalnim opozicionim savezom, čak iako Erdoganova stranka AK PARTi (AKP) ostaje popularna, sa jakom bazom među konzervativcima iz ruralne i radničke klase, piše Reuters.

Ove godine ekonomski rast je ubrzan nakon što je Turska bila jedna od retkih zemalja koja je izbegla ekonomski pad 2020. godine. „Ako sagledate rejtinge predsednika Erdogana zajedno sa teškom ekonomskom pozadinom, prilično je teško zaista zamisliti uslove u narednih 12 meseci da bi oni smatrali izbore povoljnim“, napomenuo je direktor evropskih suverena Fitch Rating, Daglas Vinslou (Douglas Winslow).

Svetska banka procenjuje da je prošle godine više od 1,5 miliona Turaka bilo ispod granice siromaštva. Dok Ginijev indeks raspodele dohotka i bogatstva pokazuje da je nejednakost porasla od 2011. godine i ubrzala se od 2013. godine, brišući velike dobitke ostvarene u periodu od 2006. do 2010. tokom Erdoganove prve decenije na vlasti.

PERIOD BLAGOSTANJA

Lider sa najdužim stažom u modernoj Turskoj, Erdoganova novoosnovana AKP osvojila je vlast 2002. godine, nakon najgoreg pada od 1970-ih, obećavajući da će prekinuti loše upravljanje i recesiju koje su dugo frustrirale turski narod željan boljeg života. Tadašnji premijer Erdogan iskoristio je ekonomski oporavak i diplomatski oslonac na Zapadu da bi doneo deceniju prosperiteta.

Siromaštvo i nezaposlenost su opali. Inflacija, koja je deceniju ranije bila trocifrena iznosila je 5 odsto, povećavajući privlačnost turske lire za domaće stanovništvo i strance.

Ipak, stvari su počele da se menjaju 2013. godine, kada su nezapamćeni antivladini protesti zahvatili Tursku i kada su tržišta u razvoju na globalnom nivou zabeležila veliki finansijski krah dok su veće ekonomije dobijale profit. Rojtersova analiza pokazuje da je ta godina označila prekretnicu za BDP po stanovniku, nezaposlenost i druge mere ekonomskog blagostanja.

SUZBIJANJE I IZOLACIJA

Erdogan je šokirao mnoge kada je njegova vlada ukinula proteste 2013. godine započete u istanbulskom parku Gezi. Akcija je „iskristalisala AKP kao novi establišment i pokazala da se popularna plima okreće protiv njih“, izjavio je docent za sociologiju na Univerzitetu Sabanci Ates Altinordu.

Pokušaj puča od 15. jula 2016. godine podstakao je oštro vanredno stanje za koje analitičari kažu da je odvelo ekonomsko blagostanje Turske dalje nizbrdo. „Od 2013. AKP i Erdogan krenuli su ka daljem povećanju autoritarnosti, što je verovatno na razne načine naškodilo ekonomiji“, istakao je Altinordu.

Ostale ključne mere poput zdravstva ostaju snažne i nakon što su se dramatično poboljšale od kada je Erdogan preuzeo funkciju 2003. godine.

Kako su mere štednje nametnute programom Međunarodnog monetarnog fonda od 2001. do 2002. godine popustile, Erdogan je prihvatio politike slobodnog tržišta potrebne za pridruživanje Evropskoj uniji – tada centralni cilj AKP-a.

Globalna finansijska kriza 2008/9. godine pogodila je Tursku, ali je i donela nalet investitora, koji traže povratak na tržištima u razvoju. Jeftini strani krediti pomogli su ekonomskom procvatu podstaknutom građevinarstvom, koji je AKP-u pomogao da pobedi na osam uzastopnih nacionalnih izbora.

Erdogan ima „bazu obožavanja i lojalnih pristalica (jer) su građani tokom većeg dela 20. veka uživali znatno bolji životni standard nego pod kemalistima“, napisao je Soner Džagaptaj (Soner Cagaptay) u izveštaju za Vašingtonski institut. On navodi da je pre dolaska Erdogana stopa smrtnosti novorođenčadi u Turskoj bila uporediva sa predratnom Sirijom, a sada je slična španskoj.

EKONOMSKE I POLITIČKE SILE

Ostali pokazatelji blagostanja dovedeni su u pitanje 2013. godine, kada je nagoveštaj američkih federalnih rezervi da bi mogle da povuku stimulacije oduzeo sredstva sa tržišta u razvoju.

Politička opterećenja su se pojačala nakon što se Erdogan okrenuo nacionalističkim saveznicima, a kasnije je pobedio na referendumu za usvajanje predsedničkog sistema, koji je koncentrisao vlast u njegovoj palati.

Neki ključni ekonomski zvaničnici ostavili su AKP u opoziciji protiv preuzimanja vlasti. Analitičari kažu da su tada počele da se pojavljuju pukotine u njenim politikama, uključujući pritisak na centralnu banku da smanji kamatne stope, čak i dok je lira 2018. godine naglo doživela krizu. Vrednost valute je bila smanjena za 75 odsto u odnosu na dolar od 2013. godine, više od polovine u poslednje tri godine. Veliki broj građana Turske se odlučuje da svoje bogatstvo skladišti u stranim valutama.

„Na političkoj strani, od 2013. godine postoji osećaj da se Turska i Zapad razdvajaju“, zaključio je vodeći regionalni ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Rodžer Keli (Roger Kelli).