Kuna oslabila prema pojedinim inostranim valutama

Na kursnoj listi Hrvatske narodne banke (HNB) utvrđenoj u ponedeljak, 31. maja, u odnosu na kursnu listu od 28. maja, kuna je oslabila prema većini važnijih inostranih valuta, a prema evru za 0,08 odsto.

Srednji kurs evra na kursnoj listi centralne banke, utvrđenoj u utorak 1. juna, koja se primenjuje od tog datuma, iznosi 7,515997 kuna. To je prvi put od 20. maja da je kurs evra iznad 7,51 kunu.

Kuna je oslabila i prema američkom dolaru, i to za 0,07 procenata, a prema britanskoj funti za 0,02 odsto. Tako će se u sredu primjenjivati srednji kurs dolara od 6,168237 kuna i funte od 8,743598 kuna.

Istovremeno, kuna je ojačala prema švajcarskom franku za 0,07 odsto na 6,850786 kuna po srednjem kursu.

Hrvatska uvela kunu 30. maja 1994. godine

Hrvatska kuna postala je službena valuta ove zemlje 30. maja 1994. godine. Naziv kuna za trajnu hrvatsku valutu odabran je zbog značajne uloge kuninog krzna u hrvatskoj monetarnoj i fiskalnoj istoriji.

Skraćenica za kunu je kn u platnom prometu u Hrvatskoj, a za lipu je lp. Prema normi ISO 4217, oznaka za kunu u međunarodnom prometu je HRK, a brojčana oznaka je 191. Kovanice je dizajnirao hrvatski umetnik Kuzma Kovačić, a novčanice Miroslav Šutej i dr Vilko Žiljak.

Najavljeno uvođenje evra 2023. godine

Evropska centralna banka (ECB) još prošle godine je objavila da su institucije Evropske unije na zahtev hrvatskih vlasti odlučile da uključe hrvatsku kunu u tzv. The Exchange Rate Mechanism (ERM II), što je svojevrsna valutna čekaonica za evro, tako da bi ta valuta mogla da bude uvedena u Hrvatsku već od 1. januara 2023. godine.

U odnosu na taj kurs, a sve dok evro ne bude zvanična valuta, kako je tada najavljeno, biće dopušten pad ili rast kursa kune od najviše 15 odsto.

„Na zasedanju EU u julu 2022. godine očekuje se potvrda da Hrvatska ispunjava sve uslove. Vlada se obavezala da do marta 2022. godine sprovede dodatne reformske mere iz područja jačanja okvira za borbu protiv pranja novca, smanjenja administrativnog i finansijskog opterećenja za privredu, poboljšanja korporativnog upravljanja u državnim preduzećima i jačanje nacionalnog stečajnog okvira“, izjavio je u septembru prošle godine guverner Hrvatske narodne banke (HNB), Boris Vujčić.