Kvadrati će biti skuplji, a kvalitet lošiji

Američka sekretarka za trgovinu Đina Rajmondo (Gina Raimondo) izjavila je, kako prenosi Reuters, da su „carine koje su uvedene tokom Trampove administracije pomogle u spasavanju američkih radnih mesta u industriji čelika i aluminijuma“. „Šta ćemo sa tarifama? Moramo da napravimo balans. Kinesko ponašanje je nekonkurentno, dokazali su da će učiniti sve što im je potrebno“, rekla je Rajmondo.

Bivši predsednik Donald Tramp uveo je carine od 25 odsto za uvozni čelik i 10 odsto na uvozni aluminijum iz većine zemalja sveta 2018. godine, pravdajući to „održavanjem zdrave domaće proizvodnje, važne za američku nacionalnu bezbednost“.

Tada su carine na uvoz pogodile Srbiju, region i dobar deo Evrope. Iako se očekivalo da će po dolasku nove administracije u Vašington carine biti ukinute, svega nekoliko sati po postavljenju Đine Rajmondo za sekretarku za trgovinu SAD uvozne carine su dodatno uvećane.

Prvih dana marta počela je, tako, primena nove odluke o primeni antidamping carina na čelik i aluminijum iz 18 zemalja. Za Srbiju to znači da danas plaća 25,84 procenata carinu na uvoz aluminijumskog lima. Za vreme Trampa ona je bila 11,67. Najviše je povećana carina na uvoz aluminijuma iz Nemačke, sa „Trampovih“ 49,40 odsto, na čak 242,80. Na drugom mestu po izuzetnom povećanju carine je Brazil. Oni danas plaćaju carinu od 137,06 odsto, umesto 49,61 iz vremena Trampa.

Prema rečima Gorana Rodića, potpredsednika Građevinske komore Srbije, potvrda američke administracije da će nastaviti sa praksom visokih carinskih stopa na uvozni čelik i aluminijum neće u previše segmenata pogoditi srpsku industriju. Ipak, jasno je da će najpogođeniji biti najveći srpski izvoznik – nekadašnja Železara Smederevo, sada HBIS, koja je u vlasništvu kineskih vlasnika. Njih, ali i hiljade radnika koji za njih radi, već muči i činjenica da je Evropa ograničila kvotama uvoz čelika iz mnogih zemalja, pa i iz Srbije.

“Očigledno je da se sve velike ekonomije lagano zatvaraju, odnosno intenzivnije štite svoje proizvođače, kojih je i u Americi, ali i u Evropi mnogo. To će, nažalost, i dalje biti realnost. Problem koji u ovim odnosima ima Srbija je, osim nemogućnosti izvoza profila čelika koji se proizvode u Smederevu, činjenica da je naše tržište danas preplavljeno jeftinijim metalima iz Turske, Belorusije, Ukrajine. Ne zato što su jeftiniji od evropskih, već zato što zapravo ne postoji adekvatna kontrola kvaliteta. Na stovarištima se kupuje materijal za gradnju za koji ne znamo kakvog je kvaliteta”, naglašava Rodić.

On dodaje i da je prošle godine pokrenuta inicijativa prema vladi da se uvedu mere za ograničenje uvoza za sve građevinske repromaterijale koji se proizvode u Srbiji, ali i da se primeni puna kontrola kvaliteta uvoza. Za sada, osim najava iz Ministarstva trgovine da će se inicijativa preispitati, nije učinjen korak dalje.

“Ono što je dodatni problem je što je građevinski repromaterijal na svetskom nivou poskupeo i do 40 odsto. To će značajno uticati na buduće cene kvadrata. Pored toga, to će uticati i na kvalitet. Jer, recimo proizvođač koji je koristio nemačke aluminijumske profile za proizvodnju prozora, okrenuće se turskim koji su jeftiniji, iako je i njima cena otišla naviše. Tako ćemo doći u situaciju da kupci plaćaju skuplje kvadrate, a da oni budu lošijeg kvaliteta”, zaključuje Rodić.