Lagard: Nije vreme za rast kamatnih stopa banaka

Prinosi na obveznice u zemljama članicama Evrozone poslednjih nedelja krenuli su da rastu. Kako to direktno utiče na nivoe zaduživanja država koje emituju obveznice, Evropska centralna banka (ECB) je na sastanku u četvrtak odlučila da reaguje.

Za sada se, prema odluci Izvršnog odbora ECB neće menjati referentna kamatna stopa, odnosno ona će i dalje biti nula, dok će stopa za depozite ostati na negativnih 0,5 odsto. Međutim, zaključeno je da se moraju ozbiljnije pratiti uslovi finansiranja u Evrozoni.

„Jasno je da je neophodno održati relativno povoljne uslove finansiranja, obzirom da je oporavak evra slab. Naša procena je i da će se bruto domaći proizvod u zemljama Evrozone ponovo smanjiti u prvom kvartalu. Zato smo odlučili da Evropska centralna banka poveća tempo kupovine državnih obveznica“, rekla je nakon sastanka Izvršnog odbora ECG, predsednica ove institucije Kristin Lagard.

Prema njenim rečima, to što su tržišne kamatne stope krenule da rastu od početka ove godine predstavlja rizik. Tu, objašnjava Lagard, ECB uzima u obzir čitav niz pokazatelja, uključujući prinose na državne obveznice i uslove odobravanja kredita banaka.

„Poslovne banke, pri određivanju uslova kreditiranja, koriste kao reper nerizične kamatne stope i prinose na državne obveznice. Sve to bi moglo dovesti do prevremenog pooštravanja uslova finansiranja za sve ekonomske sektore, što bi negativno uticalo na neophodno smanjenje neizvesnosti i jačanje poverenja, kao i na oporavak ekonomske aktivnosti i osiguranje srednjoročne stabilnosti cena“, ističe Lagard i dodaje da se nada da će odluka ECB o povećanom otkupu državnih obveznica doprineti povratku inflacije u evro zoni na nivo koji je Centralna banka država Evrozone ocenila kao zdrav, a to je nešto manje od dva odsto na godišnjem nivou. Inače, prema oceni ECB, poslednjih nedelja zabeležen je značajan porast inflacije u evrima, koji je izašao iz zone deflacije, pa je od negativnih -0,3 odsto u decembru prošle godine, u januaru i februaru 0,9 odsto. Uprkos povećanju, inflacija je i dalje značajno ispod cilja koji je postavila ECB.

Ona je iznela i procenu ECB da će realni BDP u zemljama Evrozone verovatno ponovo pasti u ovom kvartalu, ali i da se ocenjuje da će u drugoj polovini doći do oporavka. Međutim, taj oporavak, upozoravaju iz ECB, neće biti ravnomeran. Može se očekivati dalji pad u sektoru usluga, obzirom da je jasno da se proizvodnja oporavlja brže.

„Potrošači su i dalje oprezni, a manja je potražnja i za korporativnim investiranjem“, otkriva Lagard.

Inače, obim otkupa obveznica od strane ECB ostaće i dalje 1,85 milijardi evra. Otkup će trajati još bar godinu dana, odnosno sigurno do kraja marta 2022. godine. Plan je, međutim, da ECB, u drugom kvartalu ove godine, ubrza kupovinu državnih obveznica. Za sada se ne zna koji su iznosi u pitanju.

Ideja je da se otkup državnih obveznica okonča neposredno pre nego što Evropska centralna krene da podiže referentnu kamatnu stopa.