Ljubav prema konjima ih je uvela u svet eko turizma

U vreme godišnjih odmora uglavnom se odlučujemo da se opustimo na moru, jezeru, planini ili banji, a ima i onih koji odu na neko ne tako uobičajeno mesto. Jedno od njih je nadomak Aranđelovca, u Bukoviku, gde se nalazi seosko domaćinstvo Eko Hostel Branch.

Mapirali smo ovo mesto, kao jedno od retkih u smislu načina na koji ovaj hostel funkcioniše, pre svega u podizanju ekološke svesti ljudi i značaju zaštite životne sredine.

Naziv „eko“ nije slučajan, a ni pokretanje jednog ovakvog biznisa nije bilo slučajno, naprotiv, porodici Obradović je nekako u krvi da se bave preduzetništvom i turizmom.

Za Biznis.rs razgovarali smo sa Gabrielom Janković, zaduženom za marketing i projekte, koja nam je na početku razgovora ispričala kako je sve počelo, i zašto su konji sastavni deo ove priče.

„Moja majka (Jelena Obradović, vlasnica hostela, prim. aut) je došla u Aranđelovac devedesetih godina, jer Beograd od tada više nije bio isti. Otišla je na moto trke u Aranđelovac i tamo de facto ostala. Nakon izvesnog vremena, pojavio se jedan konj koga smo jahali, a koji je trebalo da ode u klanicu, srećom on je završio u našoj garaži. Zatim smo nabavili još nekoliko konja i na kraju osnovali udruženje Konjički klub Aranđelovac 2009. godine“.

Ljubav prema konjima je jedno, a održavanje ovih plemenitih životinja je nešto sasvim drugo. Zbog toga su rešili da na stotinak metara od mesta gde se nalaze konji kupe kuću, i pre dve godine su osnovali Eko Hostel Branch.

„Samo hrana za konje košta 126.000 dinara za dva meseca, bez potkivanja koje je oko 100 evra po konju mesečno. Prostirke koštaju 100 evra nedeljno, i plus troškovi za osobu koja treba da brine o konjima, čisti ih, timari, trenira… To se uglavnom finansira iz donacija i prihoda od turizma, što je bilo malo problematično prošle godine zbog korona virusa. Prihodi od turizma dolaze od turističkih jahanja, team building-a i liderskih programa. Nama je faktički biznis ideja bila da imamo 20 team building programa godišnje kako bismo pokrili troškove. Taman smo pokrenuli tu ideju 2019. godine i realizovali pet programa, i počelo je sve to lepo da se razvija, ali se desila korona. To je bilo posebno loše zbog nedostatka priliva novca od stranih firmi koje finansiraju te programe“, objašnjava Janković.

Porodična tradicija biznisa

Eko Hostel Branch je karakterističan po tome da je sve – što nije vezano za komfor gostiju – pravljeno od recikliranog materijala. Gabriela nam objašnjava o čemu se tačno radi:

„Na primer, nismo upotrebljavali stare dušeke, već smo kupili nove sa aloe verom i memorijskom penom. Vodili smo računa o stvarima koje nam lično smetaju u svakodnevnom životu, zato smo ugradili podno grejanje u kupatilu da ne bi bile hladne pločice. Uložili smo dosta novca kako bi sve bilo kvalitetno. Na tavanu smo imali dosta stvari koje nisu imale funkciju. a koje su nam prirasle srcu, te smo im udahnuli novi život, pruživši im novu namenu“.

U hostelu je sve što je moglo napravljeno od reciklažnog materijala, poput tuš kabine izrađene od reciklažne table od tetrapaka, koja je vodootporna sama po sebi.

„Nismo kupovali nove lustere, već smo iskoristili stare drvene avane i tučkove, i ostale materijale, a stare drvene posude smo izbušili, ofarbali i napravili lustere i lampe. Nameštaj smo izradili od paleta. Mi imamo dugu porodičnu tradiciju u ovoj vrsti biznisa, moj pradeda je bio Ilija Gligorijević – Ika Florida. On je projektovao enterijere klubova po Čikagu i Evropi, organizovao je čuvene zabave u Beogradu. I moj čukundeda je bio u udruženju ugostitelja“, ističe Janković.

Eko hostel i energija

Hostel koristi energiju na pelet. Pokušali su da izvedu i toplotnu pumpu, ali to trenutno nije isplativo, nastavlja priču naša sagovornica.

„Raspitivali smo se i za vetrenjaču, ali i to u ovom trenutku nije zakonski regulisano, iako imamo dobru struju vetrova. U našem hostelu nema zaposlenih, imamo strane volontere koji imaju obrok i smeštaj i pomažu nam ovde. Oni rade četiri do šest sati dnevno, pet dana nedeljno. Oni hrane koze, zalivaju organsku baštu, čiste stolove, staze, nameštaju posteljine. U organskoj bašti imamo sve što je potrebno, boraniju, grašak, tikvice, luk, kupus. Hrana je kvalitetna jer želimo da naši gosti znaju šta jedu“, kaže Janković.

Kada su u pitanju cene smeštaja, one zavisi od potreba i želja gostiju. Ležaj je 1.000 dinara, ima ukupno 18 kreveta, sobe su dve četvorokrevetne, jedna osmokrevetna i jedna dvokrevetna. Smeštaj u privatnoj sobi je 3.000 dinara. Cene pića su pristupačne, ima kupinovog vina, domaćih sokova po pristupačnim cenama. Naravno, gosti hostela mogu i da jašu konje po ceni od 2.500 dinara. Romantičan vikend za dvoje je oko 100 evra. Ovih dana u planu je i otvaranje kuhinje.

„Hostel se finansira iz sopstvenih izvora. Leti su nam troškovi manji jer naravno koristimo manje energije. Neki fiksni trošak za održavanje hostela je 50 evra. U našem hostelu se gosti slobodno ponašaju, nema ograničenja i svako radi šta smatra da treba. Na primer, imali smo goste muzičare koji su oslikali jedan mural“, objašnjava Janković.