LJUDI VOLE UKUSNE I ZDRAVE PROIZVODE „DOBRE BAŠTE“ Osim što su kvalitetni, pomažu i ženama koje su preživele nasilje

Interesovanje za kvalitetnim, domaćim i organskim proizvodima čini se da je sve veće. Iako se voće i povrće i dalje često kupuje po marketima, dosta ljudi već ima svog prodavca kod kojeg vole da kupe proizvode, za koje smatra da su provereni i zaista domaće proizvodnje.

Osim dobrih proizvoda, kroz projekat „ONAsnaživanje“ u priču je uključeno i ekonomsko jačanje žena koje su preživele nasilje i onih iz socijalno ugroženih kategorija. Tako je osnovana „Dobra bašta“ koju čine udruženja „Somborska dobra bašta“ i „Mitrovačka dobra bašta“.

„Primarna delatnost udruženja „Somborska dobra bašta“, smeštenog u Stanišiću nadomak Sombora, jeste plastenička proizvodnja čeri paradajza, paprike i paradajza visokog kvaliteta, koji su zasađeni i uzgajaju se po organskim principima, kako bi se izbeglo korišćenje veštačkih sredstava“, objasnila je za Biznis.rs predstavnica tog udruženja Dragica Vasiljević.

Model ovog projekta podrazumeva da se uz pomoć profita ostvarenog putem prodaje proizvoda, povratno ulaže u obrazovanje žena kroz razne vidove treninga, obuka i radionica.

„Ideja vodilja bila je da se kroz rad u okviru „Dobre bašte“ razvija socijalno preduzetništvo i pomogne ženama koje su po više osnova iz ranjivih kategorija. Dobra bašta u tri plastenika po organskim principima proizvodi proizvode koji se prodaju u svežem i prerađenom stanju. Imamo solarnu sušaru kapaciteta 50 kg voća ili povrća, pet stolova za rasad sa pratećom opremom, motokultivator i opremu za proizvodnju“, dodala je Vasiljević.

Kako kaže, stalno su angažovane dve žene, a po potrebi se uključuju i druge žene iz Stanišića i okolnih sela. Jednoj ženi je to dopunski posao, drugoj jedini.

„Naši proizvodi su kvalitetni, postojani, pristupačni. Čeri u ulju je jedini proizvod takve vrste na ovim prostorima. Pravimo i ajvar, pastu od paprike i đuveč“, ističe ona.

Kaže da je veoma važno da postoje ovakvi projekti, jer su to često jedina mogućnost da se pomogne ženama, naročito na selu.

„Važno je i zbog materijalnog i mnogo drugih aspekata. Jača se poljuljano samopouzdanje i pozicija žene u porodici i socijalnoj sredini. Žene treba da vide da postoji nada da ostvare svoje želje radeći ono što znaju i ono što mogu naučiti“, kazala je Vasiljević.

Dodala je da imaju dosta planova za razvoj „Somborske Dobre bašte“, a kroz to i lični razvoj članica.

„Učešće na različitim radionicama, sticanje novih znanja i veština su od neprocenjive vrednosti. I ja sam mnogo naučila kroz učešće u projektu „Onasnaživanje“, a sada primenjujemo stečena znanja. Treba se izvući iz učmalosti naših malih sredina, raditi na unapređenju svojih znanja i veština, razmenjivati stečena iskustva i osvajati nova tržišta“, zaključila je ona.

Pored proizvodne delatnosti, glavni ciljevi i misija „Somborske dobre bašte“ su promocija i unapređenje socijalnog preduzetništva na teritoriji Zapadne Bačke, kao i prevencija i borba protiv nasilja prema ženama kroz proces obrazovanja koji je ključan za ekonomsko osamostaljivanje žena.

Pored „Fonda B92“, koji je nosilac projekta „ONAsnaživanje“, osnivači „Somborske dobre bašte“ su Udruženje žena „Udahni život“ iz Stanišića i Udruženje građana „Somborska inicijativa“ iz Sombora.

Osnivači Udruženja „Mitrovačka dobra bašta“ su „Fond B92“, „Dobro udruženje“ i „Somborska dobra bašta“.

Mitrovačka dobra bašta

Po uzoru na uspešan model ekonomskog osnaživanja koji se od 2015. sprovodi u Somboru, sa istom idejom, 2018. godine osniva se Udruženje „Mitrovačka dobra bašta“ sa ciljem da se pređašnja dobra praksa aplicira i kroz novo socijalno preduzeće u Sremskoj Mitrovici.

„Mitrovačka dobra bašta“ fokusirana je na proizvodnju proizvoda od voća i povrća na tradicionalan način i bez šećera ili sa smanjenom količinom šećera, bez aroma, aditiva i konzervansa. Džemovi, sokovi i kašice, prave se od pažljivo gajenog i biranog voća, u kućnim uslovima, od strane i pod kontrolom iskusnih domaćica.

„U okviru pomenutog projekta obezbeđen nam je i adaptiran prostor, kao i oprema za preradu voća (duplikator, pasterizator, pasirka) u selu Grgurevci kod Sremske Mitrovice“, objašnjava za Biznis.rs Vukosava Tešanović, predstavnica „Mitrovačke dobre bašte“.

Proizvodnja takođe ima širu društveno odgovornu misiju i terapeutsku ulogu jer u proizvodnji učestvuju štićenice i bivše štićenice Sigurne kuće, žene iz lokalnih udruženja i pripadnice socijalno ugroženih kategorija stanovništva.

„Mitrovačka dobra bašta počela je da proizvodi proizvode od voća na tradicionalan način. Trenutno su uključene tri žene, ali njihov broj se menja u zavisnosti od obima i vrste posla. U okviru udruženja održavaju se obuke i treninzi koji imaju za cilj da ženama omoguće sticanje znanja i veština koje će unaprediti njihovu poziciju na tržištu rada i doprineti jačanju njihove ekonomske nezavisnosti“, istakla je Tešanović.

Dodala je da imaju potpisan sporazum o saradnji sa Centrom za socijalni rad Sava iz Sremske Mitrovice u okviru kojeg je Sremska sigurna kuća.

„Štićenicama će biti omogućeno da rade kod nas, unaprede svoje znanje i kroz druženje prevaziđu psihičke posledice od porodičnog nasilja. Na ovaj način žene imaju priliku da se ekonomski osnaže, udruže i međusobno pruže podršku jedne drugima za dalji rast, razvoj i osnaživanje“, navela je ona.

Kako kaže, proizvode kvalitetne artikle od voća (džemove, sokove, namaze) na tradicionalan način sa smanjenom količinom šećera, ali i bez šećera, aditiva i konzervansa, od pažljivo gajenog i biranog voća.

„Posebna pažnja posvećuje se specifičnim ciljnim grupama – deci, osobama koje brinu o svom izgledu i osobama sa određenim zdravstvenim tegobama, naročito izazvani konzumiranjem belog šećera i aditiva. Globalno je primetno da je u porastu trend okretanja ka zdravoj ishrani, tradicionalnim recepturama nasuprot industrijskoj obradi voća sa puno šećera i konzervansa. Iz ovih razloga naši proizvodi se izdvajaju i razlikuju od većine na našem tržištu“, primećuje Tešanović.

Najtraženiji su im džemovi i sokovi bez dodatog šećera, koji su pasterizovani bez konzervansa. A naša sagovornica je posebno izdvojila sok od divljeg šipka bez dodatog šećera konzervansa i aditiva koji sadrži mnogo vitamina C, ali i vitamine A, B2 ,E, kao i antioksidant flavonoid.

„Pored soka dosta je tražen i namaz od šipka, jer zbog načina na koji ga pripremamo, dobijamo izuzetno zdrav i ekstra kvalitetan proizvod, kojeg retko ima u ponudi“, objasnila je ona.

Pošto je u pitanju mlado preduzeće, Tešanović kaže da je ženama u njihovom udruženju to dopunski posao, ali da imaju u planu da preraste u jedini i glavni posao.

„Socijalno preduzetništvo je šansa za sve nas, posebno za manje razvijene zemlje, u kojima pravi potencijal ovog biznis modela nije prepoznat. Potrebni su nam novi inovativni alternativni pristupi koji će pomoći u rešavanju društvenih i ekonomskih problema. Zapošljavanje, smanjenje siromaštva i uključivanje ugroženih grupa, naročito žena koje su preživele bilo koji vid nasilja, osnovni su razlozi za postojanje ovakvih projekata“, naglasila je ona.

Napomenula je i da su žene koje žive na selu u veoma teškoj situaciji, jer često nemaju svoja lična primanja, nikakvu imovinu i zavise od supruga ili ostalih članova porodice, rade mnogo, izolovane su, i ne znaju na koji način mogu da poboljšaju svoj položaj.

„Kada sam prvi put čitala o socijalnom preduzetništvu, odmah su mi pred očima bile žene sa sela koje ćute, trpe i rade, tada sam pomislila – ovo moram da pokrenem u našem selu, da žene imaju šansu da se izbore za svoju nezavisnost i da im život bude lepši“, kaže Tešanović.

Dodaje da planiraju da proizvode dečije voćne kašice i sokove sa minimalnim kuvanjem, kao i da će raditi uslužno kuvanje i pasterizovanje voća. U planu su im i radionice za školsku decu koja mogu da nauče kako se prave zdravi voćni proizvodi.

„Cilj nam je da ulažemo u proizvodnju, da budemo prepoznatljivi i jedinstveni na tržištu sa kvalitetnim proizvodom, da pomognemo i osnažimo što više žena, jer upravo one su glavni stub društvene zajednice“, zaključila je Vukosava Tešanović, predstavnica „Mitrovačke dobre bašte“.

Projekat je tako osmišljen da će se profit oba preduzeća trajno koristiti za ekonomsko jačanje žena kroz proces obrazovanja, koji će im pomoći da osnažene novim znanjima i veštinama budu ekonomski nezavisne i konkurente na tržištu rada.