Makroekonomski pokazatelji Srbije stabilni, a srednjoročne prognoze pozitivne

Objavljeni rast bruto društvenog proizvoda Srbije u prvom kvartalu 2021. godine (1,7 odsto na godišnjem nivou), bio je neočekivano visok, a desio se na osnovu snažnog eksternog učinka i intenzivnih aktivnosti u građevinskom sektoru, koji je zabeležio rast od čak 19,5 međugodišnje. 

S obzirom na to da je ranija prognoza premašena, a budžet za kapitalne izdatke vlade povećan, analitičari Erste Grupe revidirali su svoju prognozu BDP-a za finansijsku 2021. godinu naviše, za jedan procentni poen, na šst odsto.

Ulaganja deluju kao ključni pokretač rasta ove godine, dok bi predviđeni oporavak lične potrošnje u drugoj polovini 2021. godine takođe trebalo da doprinese ukupnom rastu, sa između 2,5 odsto i tri odsto.

Visokofrekventni pokazatelji za drugi kvartal takođe ukazuju na intenzivan rast. Privremena neusklađenost svetske potražnje i ponude, uz nestašice poluprovodnika i nisku bazu, dovešće u određenoj meri do prenosa njihovog efekta na inflaciju. Stoga je za naredni period povećana i prognoza prosečnog Indeksa potrošačkih cena, na 2,5 odsto u poređenju sa istim periodom 12 meseci ranije.

Nakon jednog od najvećih fiskalnih paketa u 2020. godini u vrednosti od 12,9 odsto BDP, Srbija je uvela novi paket podrške u aprilu u vrednosti od oko 2,1 milijardu evra. Taj paket će dovesti do konsolidovanog budžetskog deficita od oko 6,5 odsto BDP, što podrazumeva javni dug na nivou nešto nižem od 60 odsto BDP. Zbog povećanih potreba finansiranja ove godine se može očekivati još jedna emisija državnih obveznica denominovanih u evrima, nakon uspešne emisije dvanaestogodišnjih obveznica u iznosu od jedne milijarde evra u februaru.

Eksterni rezultat kao pokretač rasta BDP u prvom kvartalu

Izvoz robe i usluga zabeležio je porast od 7,9 odsto na godišnjem nivou, dok je uvoz robe i usluga zabeležio pad od 1,4 odsto, s doprinosom ukupnom rastu od 3,3 procenta. Investiciona aktivnost bila je drugi ključni pozitivni faktor, i zabeležila je porast od 10 odsto, te doprinela sa 2,1 odsto ukupnom rastu.

S druge strane, u kontekstu sve bržeg rasta potražnje, ekonomija je velikom brzinom potrošila postojeće male zalihe, zbog čega je promena zaliha bila negativna. Lična potrošnja je zabeležila pad od 1,9 odsto međugodišnje, čime je smanjila BDP za dodatnih 1,2 odsto, dok je javna potrošnja igrala neutralniju ulogu.

U predstojećem periodu rast bi mogao da dostigne dvocifrene procente u drugom kvartalu, zahvaljujući novom fiskalnom paketu u iznosu od 2,1 milijardu evra, dobroj dinamici u prerađivačkoj industriji i snažnoj aktivnosti u građevinskom sektoru. Očekuje se da će sektor usluga biti pokretač rasta kasnije tokom godine, kako se proces vakcinacije bude nastavio, a restriktivne mere polako ublažavale. Visokofrekventni pokazatelji za drugi kvartal su dobri, pa su ukupni rizici po prognozu još uvek na pozitivnoj strani, tumače ekonomisti Erste Grupe. 

Povratak inflacije

Prosečni indeks potrošačkih cena iznosio je 1,3 odsto za prvi kvartal 2021. godine, ali se povećao na 2,8 odsto u aprilu. Porast potiče od rastućih pritisaka u pogledu globalnih cena primarnih proizvoda, posebno cena nafte i hrane, koji su posebno izraženi s obzirom na nisku bazu. Privremena neusklađenost svetske potražnje i ponude preneće se u određenoj meri na inflaciju, te se očekuje da ona ostane otprilike ispod sredine ciljanog koridora.

Ključno pitanje je da li je ovo povećanje inflacije održivo na duže staze. Očekivanja u pogledu jednogodišnje i dvogodišnje inflacije nastavljaju da se kreću ispod sredine ciljanog koridora, zbog čega se očekuje samo privremeno povećanje.

Nakon snažne relaksacije monetarne politike u 2020. godini, NBS zadržava referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou od jedan odsto od početka godine. S obzirom na rast koji prevazilazi očekivanja u prvom kvartalu 2021. godine i na još jedan paket fiskalne pomoći, ne treba očekivati da će NBS dalje snižavati stopu. S druge strane, ukoliko inflatorna očekivanja ostanu u predviđenim granicama, a devizni kurs stabilan, ne bi trebalo da bude ni povoda za njeno povećanje. Centralna banka će verovatno podržati likvidnost sistema, putem obuzdavanja kamatnih stopa, čime nastaje ukupni utisak relaksirane monetarne politike, kaže se u analizi.

Investicioni rejting i dalje cilj

Konsolidovani deficit budžeta u prva četiri meseca 2021. godine iznosio je svega 0,2 odsto BDP. Na prihode se odrazila dobra dinamika rasta, te su zabeležili povećanje od 18,3 odsto, dok je na strani rashoda zabeleženo povećanje od 3,5 odsto.

Zbog najavljenog trećeg paketa fiskalne podrške (efekat paketa na fiskalni rezultat procenjen je na 2,5 odsto BDP), izvršen je rebalans budžeta, te se sada očekuje deficit od 6,5 odsto BDP za celu godinu. Zbog većeg budžetskog deficita očekuje se još jedna emisija evroobveznica, verovatno nakon leta, u očekivanom obimu od 1-2 milijarde evra. Učinak dinarskih obveznica je od početka godine šarolik, s obzirom na to da kratkoročne obveznice beleže bolji učinak od dugoročnih, ali prinosi ostaju pretežno nepromenjeni.

Povećanje obima trgovine na sekundarnom tržištu u aprilu podstaklo je očekivanja da će predstojeće uključivanje nekoliko dinarskih obveznica u indeks GBI-EM JP Morgan predstavljati preko potreban katalizator likvidnosti, ali je aktivnost u maju donela ponovno razočaranje, premda se aktivnost ponovo intenzivirala početkom juna.