Maksimalne kazne inspektora uništavaju žive biznise u Srbiji

Kazne nesrazmerne prekršajima koje se intenzivno pišu privrednicima uništavaju žive biznise, izjavila je za Biznis.rs zastupnica Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ Milena Amon.

Prema njenim rečima, mnogi su odlučili da izađu iz legalnog poslovanja zbog velikih pritisaka koji se na njih vrši.

„Crno tržište funkcioniše neometano, nemate nikakvo sankcionisanje i ne suzbija se ni na koji način. Kao da nam država šalje poruku da treba da radimo na crno“, rekla je Amon.

Ona je navela primer trgovca koji je dobio kazneni nalog od 300.000, i još 50.000 dinara za odgovornu osobu, iz razloga što na obaveštenju o maksimalnom broju lica koji može da uđe u radnju nedostaje podatak o kvadraturi objekta.

„Kazna je napisana bez ikakvog roka za otklanjanje tih nedostataka koji su uočeni i bez ikakvog prethodnog obaveštenja kakve su mu obaveze po tim uredbama koje su se svaki čas menjale. Sećate se, svi smo bili u obavezi da dostavimo Agenciji za privredne registre e-mail adrese. To je jedan represivan odnos i poruka je loša“, rekla je Amon.

Onaj ko drži legalnu trgovinsku radnju, dodala je ona, plaća državi doprinose, račune, radnike i druge dažbine. Pored njega na ulici neregistrovani subjekat može da prodaje šta hoće, a država to ne suzbija i kazne su male. Zbog toga, kako je rekla, velikom broju ljudi je rad na crno isplativ.

Inspektori zaboravili na opomene

Poslovanje privrednika u oblasti ugostiteljstva i pružanja usluga pretrpelo je najveći teret usled pandemije korona virusa. Amon je istakla da i pored toga što su preko godinu dana onemogućeni da rade, ugostiteljima su stizale na naplatu sve dažbine, uz sve češće pisanje kazni.

Ipak, prema izveštavanju medija proteklih meseci, dok su se neki dovijali da opstanu, drugi su namerno kršili propise i po više puta plaćali kazne od nekoliko stotina hiljada dinara. Amon je navela da rešenje za to može biti progresivan i pravedan sistem kontrole.

„Prvi put dobijete obaveštenje šta treba da ispravite i u kom roku. Ako ne postupite, ide kazna, zabrana, prekršaj, pa ako se ponovi malo veća. To bi onda imalo smisla i na taj način se može regulisati bahatost onih koji ne žele da postupaju po propisima“, rekla je naša sagovornica.

Ona je podsetila da je Zakonom o inspekcijskom nadzoru predviđen rok da se nepravilnosti koriguju. Uz to, poslednjih godinu i nešto dana pravila su se tako često menjala, da je nemoguće odmah ispratiti šta se sve od privrednika zahteva.

Amon je ukazala na situaciju jednog ugostiteljskog objekta u Šapcu koji je bio zatvoren na 15 dana zato što, iako je imao odluku o depozitu, nije posedovao izvod iz banke.

„To je tehnička stvar, nema nikakvog suštinskog prekršaja. Kada na 15 dana zatvorite objekat, napravili ste štetu privredniku, budžetu i zaposlenom. To je još jedan primer nesrazmerne kazne u odnosu na prekršaj, ima toga dosta. Država mora da poradi na tome, kako bi uslovi poslovanja za registrovane privrednike bili normalni. Sa druge strane, treba da suzbije crno tržište i sve ono što predstavlja problem i nelojalnu konkurenciju“, rekla je Amon.

Isplativije je raditi na crno

Udruženje je o ovim i drugim problemima privrednika razgovaralo sa nadležnima za inspekcijski nadzor pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

„Dali smo primer jedne nelegalne trgovine preko interneta i sugestije na koji način bi se to moglo sistemski suzbiti. Prvo se pravi neki prelazni period u kome će se javnost obavestiti da se to više neće tolerisati. Onda se vrše kontrole, gase Facebook i Instagram stranice, vrši kontrola preko pošte i kurirskih službi. Sve je to lako rešivo i naravno, da se smanje nameti“, istakla je Amon.

Prema njenim rečima, smanjenjem nameta i povećanjem kazni biće neisplativo trgovati na crno. Time budžet neće biti na gubitku jer će se proširiti obuhvat poreskih obveznika.

„Strategije su na papiru i mi na terenu ne vidimo da se išta konkretno radi. Udruženje se nada i sve radi da se te stvari promene i da se napravi reda, smanje nameti koji su visoki jer je mali broj obveznika i da to bude pravedan sistem, gde će svako plaćati za ono što radi“, poručila je Amon.

Egzaktnih podataka o obimu nelegalnog poslovanja, kako je navela, ne postoje. Prema nekim procenama ima 800.000 zaposlenih na crnom tržištu, a ostaje pitanje koliko je to zapravo privrednih subjekata.

„Otvorite Facebook i Instagram i vidite koji su to obimi trgovine preko interneta koje obavljaju subjekti koji nisu nigde registrovani. To je posle problem i sa pravima potrošača. Kome oni da se žale kada ne dobiju adekvatnu robu“, rekla je Amon.

Ona je dodala da odgovornost ne može biti na kupcu koji je naručio nešto putem interneta, iako on podnosi najveći rizik.

„Država treba da napravi sistemsko rešenje. To može da se uradi vrlo brzo, ali ne kao što je uređeno sa frilenserima, nego da bude normalno, podsticajno i pravedno rešenje koje će uopšte doprineti uslovima poslovanja“, objasnila je Amon.