Manji promet materijala od plastike u EU je posledica pandemije

Prema najnovijim podacima Evropskog zavoda za statistiku – Eurostata, ukupan promet sekundarnih otpadnih materijala – stakla, papira i kartona u periodu od 2019. do 2020. godine se, uprkos pandemiji, nije značajno promenio, dok je kod plastike on opao za 18 odsto.

Ovi otpadni materijali se prikupljaju za reciklažu, a zatim se koriste u proizvodnji umesto novih sirovina. 

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže konsultantkinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov, ovi podaci ne govore ni o kakvoj zelenoj agendi, već se radi o smanjenju potrošnje tokom pandemije korona virusa.

„Plastika se ne prodaje u većim količinama zbog aktuelne pandemijske situacije. Znamo da je smanjen uvoz tehnoloških aparata, na primer, koji dolaze upakovani u plastične folije, a samim tim i količina plastike“, ističe Cvejanov.

Tržište EU je u 2020. godini imalo suficit u trgovini materijalima od plastike i papira. Izvoz sekundarnih plastičnih materijala iz zemalja članica EU u zemlje koje nisu članice EU je u 2020. bio 1,5 miliona tona, dok je izvoz materijala od stakla iznosio 0,34 miliona tona.

Prema istom izveštaju, izvoz sekundarnih papirnih materijala bio je na 6,7 miliona tona.

U poređenju sa 2019. godinom u svim segmentima se beleži povećanje i to od četiri do 16 odsto.

Kada je reč o uvozu sekundarnih materijala od stakla iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, u EU je iznosio 0,6 miliona tona, plastičnih do 0,6 miliona tona, a papira do 2,6 miliona tona. U odnosu na 2019. godinu, sekundarni materijali od stakla i papira su beležili rast od dva i pet odsto, dok je uvoz plastičnih materijala opao za 17 odsto.

Što se tiče cena sekundarnog otpada, tona stakla prošle godine koštala je 55 evra, papir i karton su se po toni prodavali za 104 evra, plastika za 245 evra. U odnosu na 2019. cene su pale u proseku za nekih 14 odsto.

Inače, prema najnovijem istraživanju australijske Mindero Fondacije, 20 kompanija proizvodi više od polovine celokupnog svetskog plastičnog otpada od proizvoda za jednokratnu upotrebu, i odgovorno je za raspirivanje klimatske krize i stvaranje ekološke katastrofe.

Kako je upozoreno, najveći deo ovog otpada završava u zemljama u razvoju sa lošim sistemom za upravljanje otpadom.