Mastercard uvodi detalje o imenu i logotipu trgovca, kao i o tačnoj lokaciji kupovine

Kompanija Mastercard je predstavila novo rešenje za digitalno bankarstvo kako bi se korisnicima kartica pružilo još više informacija o njihovoj kupovini. U pitanju su dodatni detalji o transakcijama, kao što su poslovno ime trgovca, njegov logotip i tačna lokacija na kojoj je kupovina obavljena.

Mastercard je pozvao trgovce da već počnu sa unosom svojih logotipa u sistem, kako bi povećali vidljivost svog brenda i smanjili zabune u vezi sa transakcijama koje dovode do nepotrebnog povraćaja sredstava. Kompanija sarađuje sa izdavaocima kartica na uspostavljanju ovog novog industrijskog standarda, kako bi postao dostupan kroz kanale digitalnog bankarstva već od 2022. godine.

Na logo.ethoca.com svi trgovci sada mogu da postave svoj logotip kako bi on mogao da se prikazuje na e-banking i m-banking kanalima banaka. Trgovci ne snose nikakve troškove za učestvovanje u ovoj usluzi. Njihovi logotipi biće povezani sa odgovarajućim transakcijama, što će korisnicima kartica dati jasne vizualne znakove da brzo prepoznaju legitimne kupovine, ističe se u zvaničnom saopštenju.

U sklopu novog istraživanja koje je sprovela kompanija Mastercard, većina potrošača prijavljuje probleme u identifikaciji pojedinih transakcija kroz kanale digitalnog bankarstva, što je izjavilo i 48 odsto ispitanika iz Srbije, a interesantno je da je većina njih u starosnoj grupi između 30 i 39 godina. Anksioznost zbog potencijalne prevare navodi potrošače da podnesu zahteve za povraćaj sredstava, a to bi se moglo izbeći pravilnom identifikacijom transakcija.

U situacijama kada ne mogu da se sete pojedinih transakcija, korisnici pokušavaju da reše sumnjive transakcije tako što odmah pozovu svoju banku (35 odsto) ili, ređe, trgovca (šest odsto). Dok 59 procenata potrošača priznaje da se tek nakon određenog vremena seti sumnjivih transakcija. Bugari, Grci, Rumuni i Ukrajinci pre svega pozivaju svoju banku, umesto da sami pokušavaju da identifikuju transakcije, a to radi i 28 odsto ispitanika iz Srbije.

Takvi pozivi banci obično navode potrošače da podnesu žalbe (čak 77 procenata), na primer, u obliku zahteva za povraćaj sredstava. Međutim, često se ispostavi da je podnošenje žalbi neopravdano. Čak 40 odsto potrošača na kraju shvati da su ili zaboravili na kupovinu ili da je reč o transakciji koju je obavio drugi član porodice. Ipak, kada je zahtev za povraćaj sredstava već podnet, izdavalac kartice ga mora rešiti ili zatvoriti, što sa sobom nosi operativne troškove, povezane sa vremenom provedenim u kontaktiranju korisnika kartice, proveri transakcije i obradi slučaja datog klijenta, što u proseku traje do dve nedelje.

Ispitanici potvrđuju da žele uvid u dodatne detalje o plaćanjima u istoriji transakcija na svojoj kartici kako bi im identifikacija kupovine bila lakša i brža. Prema njihovom mišljenju, najkorisniji detalji bili bi poslovno ime trgovca (67 odsto), njihov logotip (31 odsto) i lokacija na kojoj je kupovina obavljena (44 odsto).

Troje od pet ispitanika koristi usluge digitalnog bankarstva više od jednom nedeljno, a 24 procenata njih barem jednom dnevno, navedeno je u istraživanju. Ispitanici posebno cene digitalne bankarske kanale zbog uštede vremena (69 odsto), dostupnosti bilo gde i bilo kada (65 odsto), bolje kontrole nad transakcijama (55 odsto), kao i jednostavnih alata za upravljanje finansijama (47 odsto).

Digitalna unapređenja (58 odsto) su takođe jedan od tri najvažnija kriterijuma pri odabiru banke, pored kredibiliteta (63 odsto) i finansijskih koristi iz ponude banke (59 odsto).

Istraživanje je sprovedeno u novembru 2020. od strane Kantar TNS za Mastercard, koristeći CAWI metodologiju, na bankarskim potrošačima starosti od 18 do 60 godina, korisnicima platnih kartica u Poljskoj, Ukrajini, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Slovačkoj, Austriji, Bugarskoj i Srbiji.