Matković: Obrazovanje je prva žrtva nejednakosti u društvu

Ne postoji država na svetu koja na potpuno transparentan način predstavlja kakve su razlike u bogatstvu i prihodima njenih stanovnika. Autori čuvenog Indeksa transparentnosti nejednakosti koji meri nameru svih država sveta da prikažu podatke o bogatsvu i prihodima svojih građana ocenama od 1 do 20, već godinama konstatuju da ne postoji država koja je ni blizu maksimalne ocene.

“Maksimalna ocena 20/20 odgovara idealnoj situaciji kada bi države objavljivale godišnje distributivne račune o bogatstvu i prihodima sa anketama domaćinstava koja se podudaraju sa administrativnim poreskim evidencijama”, naglašavaju autori Indeksa transparentnosti nejednakosti.

Samo osam zemalja na svetu ima ocene između 13 i 16,5. To su Danska, Italija, Švedska, Urugvaj, Francuska, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Norveška. Međutim, svaka od ovih zemalja mora, naglašavaju autori Indeksa transparentnosti nejednakosti, da postignu priličan napredak kako bi se došlo do potpuno transparentnih statistika nejednakosti. Ovo se posebno odnosi na merenje nejednakosti bogatstva i prihoda od kapitala, po čemu nijedna država na svetu nije u potpunosti transparentna. S druge strane, čak 28 zemalja u svetu ima apsolutno netransparentan pristup statistici koja otkriva nejednakost u društvu.

„Države regiona Zapadnog Balkana i njihovi susedi, članice EU nisu previše transparentni kada je u pitanju postojanje informacija o odnosima bogatih i siromašnih u njima. Zemlje članice EU, kao što su Austrija, Italija, Slovenija ili Hrvatska imaju očigledno transparentniji pristup ovim temama. Države Zapadnog Balkana su ili osrednje ili jako loše u tome“, navode autori Indeksa transparentnosti nejednakosti.

Kako za portal Biznis.rs podatke Indeksa transparentnosti nejednakosti komentariše prof. dr Gordana Matković, ekspert za pitanja socijalne politike, kriza zbog pandemije korona virusa samo će pogoršati već prisutne izrazite nejednakosti u svetu.

„Kriza je više pogodila najsiromašnije koji zavise od povremenih poslova mahom u sivoj ekonomiji, nezaposlene, one koji žive u nehigijenskim naseljima…To je posebno slučaj u zemljama u kojima su vlade usmerile pomoć, pre svega kroz programe čiji je cilj održavanje zaposlenosti i standarda zaposlenih. Veruje se da će na dugi rok posebno da se osete posledice nejednakog pristupa obrazovanju. Ishodi učenja na daljinu posebno su slabi među decom čiji su roditelji manje obrazovani, decom sa invaliditetom ili onima koji nemaju pristup internetu. U ovoj grupi dece će jedna od posledica da bude i češće odustajanje od obrazovanja“, naglašava prof. Matković.

Nejednakost između zemalja, dodaje ona,  za sada se najizrazitije manifestuje kroz nejednak pristup vakcinama.

“Delovi srednje klase su svakako pogođeni ovom krizom, nadproporcionalno oni čija egzistencija zavisi od turizma ili ugostiteljstva, na primer. Smatra se da je srednja klasa u razvijenijim zemljama platila cenu globalizacije, u smislu da se njen položaj zapravo ne popravlja i da je to nezadovoljstvo delom odgovorno i za širenje populizma. Ugroženost, strah i neizvesnost koju nose krize kao što je ova, a posebno neminovnost da se sprovodi politika ‘čvrste ruke’ mogu da idu na ruku desno orijentisanim političkim grupacijama, pogotovo ako se one ispostave kao efikasnije u borbi protiv korone ili se prikažu kao efikasnije”, ističe prof. Matković.

Činjenicu da je i dalje veliki broj onih država koje nisu spremne da na transparentan način prikažu bogatstvo i prihode svojih građana, kao i da u mnogim od njih vlada nepotizam i korupcija koja obezhrabruje najbolje, a daju “krila” neobrazovanim, ali moćnim, prof. Matković komentariše na sledeći način:

“Verujem da se nalazi razlikuju od zemlje do zemlje. Imajući u vidu da je u poslednjoj deceniji postalo lakše da se emigrira nego ikada ranije, verujem da će zemlje u kojima su ‘drugi faktori’ važniji, da plate visoku cenu takve politike. Najobrazovaniji koji ne mogu da se zaposle i napreduju po osnovu kvaliteta će jednostavno da odu u neku drugu sredinu”, zaključuje ona.