Medijska pismenost ključna u prepoznavanju lažnih vesti

Kroz automatizaciju i upotrebu veštačke inteligencije, naša sposobnost da razumemo složene predmete i negujemo istraživački duh se smanjuju. Kako se softver AI usavršava, medijska pismenost postaje sve složenija.

Moramo biti u stanju da otkrijemo i prepoznamo tehnike koje AI koristi za generisanje vesti i onoga što se proizvodi, da bi se zadovoljilo ono što bismo mogli videti od strane moćnih društvenih i političkih aktera. To može predstavljati opasnost za društvo, posebno za osobe čiji je položaj u društvu nepovoljan, prenosi Forbes.

AI je program koji koristi obradu prirodnog jezika i mašinsko učenje za generisanje tekstova, za početak je napisao nekoliko rečenica, a potom i čitav post na blogu.

Pisanje stvoreno veštačkom inteligencijom i mašinskim učenjem dramatično se poboljšalo u kvalitetu i usvajanju novih pravila pravopisa tokom poslednjih godina. Takav tekst, koji generišu roboti sada se koristi u redakcijama širom sveta, kao i u kompanijama koje žele brzo i jeftino da selektuju sadržaj. Još gore, ove alate koriste i oni koji kreiraju lažne vesti.

Da li ovaj softver „predstavlja opasnost za društvo?“ Savremeni svet je koncipiran na istini i dobroj veri. Roboti nemaju ni jedno ni drugo, a tekst generisan od AI-a naglašava potrebu za većom medijskom pismenošću.

Bloomberg i Associated Press su rano usvojili takve alate za proizvodnju članaka u specijalizovanim oblastima, gde bi stvaranje novinarskih tekstova napisanih od strane novinara bilo previše mukotrpno i skupo.

„Automatsko novinarstvo“ je vremenom poraslo i posebno je uspešno na brojnim poljima, gde sirove podatke, poput statistike bejzbol utakmice ili performansa grupe deonica, može prevesti u kratke, uverljive priče. Drugi su koristili takve alate za izradu marketinške kopije brošura i web stranica.

Istraživači navode brojne potencijalne probleme sa automatizovanim tekstom, posebno ako se koristi za složenije teme. Dobri pisci ne navode samo činjenice, oni ih tumače, donose odluke o tome koje su važne i daju relevantan kontekst. Postoje opasnosti da automatizovanim vestima nedostaje takav kontekst, da reprodukuju pristrasnost i obmanjuje čitaoce.

Veća opasnost je lažni sadržaj koji generiše AI. Poslednje godine su, naravno, već pokazale koliku štetu lažne i obmanjujuće vesti mogu imati na javnom diskursu i u demokratskim procesima. Veštački generisani sadržaj može biti izuzetno produktivan alat za propagandiste i distributere dezinformacija. Programeri GPT-3 čak su u početku uskratili pristup ranijoj verziji tehnologije, usled strahovanja da će biti zloupotrebljena.

Šire usvajanje AI alata među lošim ljudima predstavljaće ozbiljne izazove mrežnim platformama, vladama i konzumentima vesti. Opasnost nisu samo širenje određenih lažnih vesti, već i to što će dalje degradirati informacioni ekosistem i nagristi poverenje u novinarstvo i medije, koji već proživljavaju ozbiljnu krizu poverenja.

Suočeni sa zbunjujućim medijskim okruženjem, još više ljudi mogu postati plen lažnih vesti. Autoritarni i neliberalni lideri uspevaju u ovoj vrsti zbunjenosti, iscrpljenosti i skepticizma.

Šta može da se uradi? Kompanije za društvene medije i drugi programeri verovatno će napraviti alate za otkrivanje sadržaja generisanog AI-a. Ali ovo ne može biti jedino rešenje. Kao prvo, teško je otkriti lažno pisanje, a sami AI alati će verovatno ostati korak ispred.

Rešenje mora biti praktičnije, uključujući obe mere za poboljšanje informacionog ekosistema i poboljšanje sposobnosti opšte javnosti da ga koristi. Što se tiče prve, to znači da platforme društvenih medija i novinari moraju pronaći načine da istaknu činjenične i korisne informacije u prvi plan i umanje dezinformacije i senzacionalističko mišljenje, bez zadiranja u slobodu govora.

Ali čak i ako postoje najbolje politike i prakse, informaciono okruženje će se samo zakomplikovati. Treba učiniti više kako bi se ljudi, počevši od mladosti, opremili veštinama kritičkog mišljenja i medijske pismenosti za navigaciju u ovom okruženju. Eksplicitna edukacija u medijskoj pismenosti je važna.

Ovo je vreme velikih tehnoloških promena, koje su od velike koristi. Ali ako ljudi žele da maksimizuju ove beneficije, a da pri tom izbegnu nedostatke, moraju da nauče kako da jasno razmišljaju u okruženju u kojem informacije i dezinformacije prete da utapaju rasuđivanje, piše Forbes.