MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE PODRŽAVAJU ENERGETSKU TRANZICIJU ZAPADNOG BALKANA I UKRAJINE Prelazak sa uglja na nisko-karbonsku proizvodnju

Organizacije koje su pokrenule Platformu za podršku energetskoj tranziciji u regionu uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini dogovorile su se na prvom sastanku platforme da će udružiti napore da podrže prelazak sa uglja na nisko-karbonsku i klimatski otpornu budućnost na zapadnom Balkanu i u Ukrajini.

Učesnici, uključujući Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), Svetsku banku, Evropski koledž (kampus Natolin), Sekretarijat Energetske zajednice, Evropsku komisiju i vladu Poljske započeli su diskusiju o tome kako podržati regione u smanjenju upotrebe i proizvodnje uglja, a istovremeno vodeći računa o lokalnim zajednicama koje i dalje ostaju ekonomski zavisne od industrije uglja.

Sa svojim velikim iskustvom na terenu na zapadnom Balkanu i u Ukrajini, i strateškom opredeljenošću ka zelenoj i inkluzivnoj energetskoj tranziciji, EBRD je potvrdio posvećenost obezbeđivanju finansiranja za investicije koje će podržati prelazak sa uglja. Takva ulaganja mogu podrazumevati projekte koji promovišu čistu energiju, ciljanu podršku radnicima u industriji uglja ili ekonomsku diverzifikaciju.

Žužana Hargitai, direktorka EBRD za zapadni Balkan naglasila je da je EBRD u poslednje tri godine finansirala skoro 500 MW vetro i solarnih kapaciteta u regionu zapadnog Balkana.

„U Srbiji smo finansirali dve najveće vetroelektrane na Balkanu, Dolovo i Kovačica, a u Crnoj Gori vetroelektranu Krnovo. U severnoj Makedoniji podržavamo izgradnju solarne elektrane na mestu starog rudnika lignita u Oslomeju. Takođe podržavamo vlade u razvoju tendera za obnovljive izvore, uključujući aukciju za solarnu energiju u Albaniji koja je rezultirala najnižim troškovima električne energije u regionu. Zadovoljni smo što vidimo početak procesa tranzicije uglja na zapadnom Balkanu i u Ukrajini i spremni smo da pružimo dijalog o politikama, tehničku pomoć i finansijsku podršku vladama da pređu sa uglja na čiste izvore energije“, naglasila je Hargitai i dodala da je i na prostoru Kosova podržana izgradnja vetroelektrane Bajgora i Kitka.

Inicijativa za Platformu za podršku regionima uglja u tranziciji na zapadnom Balkanu i u Ukrajini, koja je pokrenuta u septembru 2019. godine, pomoći će regionima uglja zapadnog Balkana i Ukrajine u razvoju i primeni sveobuhvatnih politika koje omogućavaju inkluzivne strategije za prelazak na nisko-karbonske energetske sisteme. Platforma okuplja međunarodne institucije i partnere kako bi pružili znanje, podelili iskustva stečena u drugim regionima u Evropskoj uniji, i pružili podršku u planiranju i finansiranju.

Inicijativa je pokrenuta nakon što su se zemlje zapadnog Balkana obavezale da će preći na čistu energiju u Zajedničkoj deklaraciji iz Podgorice od 21. februara 2019. godine, a Ukrajina je izrazila sličnu želju kroz svoju Strategiju razvoja niskih emisija do 2050. novembra 2017. godine.

Osnivanje Platforme odražava sličan pristup u EU, gde „Platforma pravedne tranzicije“ podržava sprovođenje Mehanizma pravedne tranzicije. Ovim se obećava najmanje 100 milijardi evra investicija tokom perioda 2021-2027 za podršku radnicima i građanima regiona u kojima se nalazi imovina sa visokim emisijama ugljenika.

Kako se ističe, pristup EBRD za tranziciju ka zelenoj ekonomiji (GET) 2021-25 ima za cilj da poveća zeleno finansiranje Banke na više od polovine njenog godišnjeg obima poslovanja do 2020. godine, dok istovremeno pomaže zemljama u kojima radi u izgradnji nisko-ugljeničnih ekonomija.

U skladu sa Pariskim sporazumom i GET pristupom, EBRD Inicijativa pravedne tranzicije, pokrenuta ove godine, ima za cilj da obezbedi da blagodeti tranzicije ka zelenoj ekonomiji budu dostupni svima, istovremeno štiteći ugrožene zemlje, regione i ljude. EBRD inicijativa zasniva se na EBRD ekspertizi o ulaganjima u zelenu ekonomiju sa fokusom na ekonomsku inkluziju, navodi se u saopštenju.