MEĐUNARODNI DAN RADA U KRIZI KAKVA SE NE PAMTI Najveći deo tereta snosiće radnici, kaže za portal Biznis.rs Ljubisav Orbović

Međunarodni dan rada – 1. maj, radnici ove godine dočekuju u krizi koju svet ne pamti, a kakve će posledice osetiti to ćemo tek videti u narednom periodu, rekao je za portal Biznis.rs predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

“Prvi maj dočekujemo već godinama unazad u teškoj situaciji. Bilo je ratova, kriza, sankcija, pa i svetska kriza, pamtimo sve. Ovo što se danas dešava zbog korona virusa, kriza je kakvu svet ne pamti. Drvo puca tamo gde je najtanje, što znači da će radnici imati velikih problema, odnosno da će najveći deo krize upravo nositi oni”, kazao je Orbović.

Ekonomski paket mera on ocenjuje kao kvalitetan program koji je omogućio da na početku krize ne bude velikih otpuštanja.

“U samom startu obezbeđene su zarade, makar minimalne za sve zaposlene. Data je jedna snaga da kada ova kriza prođe i kada se vratimo u normalu, veliki broj preduzeća, pogotovo malih i srednjih, može da pokrene svoj rad i da gubici ne budu ogromni”, ističe Orbović.  

Sa druge strane, kako objašnjava, ne treba se zavaravati jer je sasvim sigurno da će posledice biti velike, a šta će se dešavati zavisi od više faktora.

“Prvo, na koji način će preduzeća i institucija rešavati svoje probleme. Drugo, da li će država imati snage da dodatno pomogne privredi ako to bude bilo potrebno i treći problem je što je ova kriza svetska. Posledice te krize snosićemo u odnosu na ono što se dešava u drugim zemljama, pogotovo u Evropi, na koju se mi najviše oslanjamo”, kaže Orbović.

Prema njegovim rečima, u ovom momentu najugroženije grane su turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj.

“Smanjiće se broj turističkih objekata. Restorani imaju veliki problem da se pokrenu. Sada je to čitava nauka – da li možete da sedite unutra ili napolju, koliki razmak mora da bude između ljudi i mislim da će to stvarati velike problem i dalje”, kaže Orbović i dodaje da je jedino rešenje da počnemo da funkcionišemo normalno, a uslov za to je da virus nestane.

Prave posledice, kako kaže, osetićemo tek od septembra kada ćemo imati bar početni pregled šta je ovaj virus napravio.

Kako objašnjava naš sagovornik, ono što je dobro, a ujedno i loše, jeste što je otvoreno pitanje rada od kuće.

“U Nemačkoj je, pre ovog virusa, bilo rada od kuće deset do 12 odsto, sada je to 25 odsto. Posledice takvog oblika rada biće velike. To je nešto što sada ne možemo da predvidimo. Sada je taj način rada bio pozitivan jer je značio spašavanje života, zdravlja i ljudi, ali u budućnosti poslodavci će to sigurno koristiti. U tom slučaju neće morati da obezbede kancelarijski prostor i osnovna sredstva. Ljudi će raditi od kuće i ta radna mesta polako će početi da se gube”, zaključuje Orbović.