Menjajte zakon, umetnicima moraju biti plaćeni doprinosi

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković uputila je nadležnom Ministarstvu finansija, kako je povrđeno portalu Biznis.rs, inicijativu za izmenu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojom bi se definisala obaveza lokalne samouprave u pogledu plaćanja doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje za samostalne umetnike.

„U inicijativi koja je upućena Ministarstvu finansija navedeno je da je poboljšanje položaja samostalnih umetnika u Srbiji jedan od strateških prioriteta Ministarstva kulture u narednih nekoliko godina“, kažu u Vladi Srbije.

U Srbiji danas skoro 2.500 ljudi ima status samostalnog umetnika. Njima valja pridodati i zaposlene i nezaposlene umetnike, samozaposlene i umetnike u penziji. Status samostalih imaju oni kojima je to odobrilo jedno od 16 postojećih umetničkih udruženja. Najveći deo samostalnih umetnika je sa prebivalištem u glavnom gradu, njih skoro 2.000.

Beogradske vlasti odavno su odlučile da samostalnim umetnicima sa prebivalištem u glavnom gradu uplaćuju doprinose. Međutim, zbog dosta komplikovane procedure, još od 2006. godine prisutna su stalna kašnjenja, zbog kojih samostalni umetnici često ne mogu da koriste svoje zdravstvene knjižice ili da odu u penziju.

Do 2006. godine, Grad je novac uplaćivao direktno Fondu, ali se od tada novac prebacuje zbirno udruženjima, koja zatim sredstva uplaćuju na račune umetnika, odnosno sa pozivom na broj za svakog umetnika ponaosob, u evidenciji Poreske uprave. Ako samo jedna od istanci u ovom lancu zataji, umetnik ne može da overi svoju zdravstvenu knjižicu, jer je u dugu. I u Vojvodini doprinose uplaćuju organi autonomne pokrajine, takođe preko nekog od udruženja.

Koliko je sistem komplikovan govori i podatak da je država 2018. godine izdvojila sumu od milion evra kako bi izmirila zaostala dugovanja umetnika, naravno sve sa pripadajućim kamatama.

“Umetnicima se danas uplaćuju doprinosi po najnižoj osnovici osiguranja. Zbog ove činjenice, veliki broj samostalnih umetnika koji su penzionisani ne mogu da žive od primanja koje imaju, ali često ne mogu da rade, posebno ako se bave likovnom umetnošću, jer im je potreban materijal za koji nemaju sredstva. A njihove godine su najbolje u ciklusu slikara.  U sličnom problemu nalaze se i mladi umetnici koji ne mogu da žive od svog stvaralaštva. Do 2006. godine sistem je bio drugačiji. Postojalo je više osnovica za obračun doprinosa koje su se primenjivale. Zavisno od godina rada i umetniku je uplaćivana viša osnovica. Međutim, te godine je sve svedeno na minimalnu osnovicu. Sećam se da je, u tom momentu, osnovica za poslanike Skupštine Srbije bila četiri puta veća nego za samostalne umetnike”, objašnjava za portal Biznis.rs Miroljub Filipović Filimir, akademski slikar, član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).

Filipović naglašava da su likovni umetnici verovatno najugroženiji.

“Tržište slika je kod nas potpuno uništeno. Neko delo može biti u galeriji i godinama, a da se ne proda. A, i kada se proda, potrebno je namiriti sve poreze i ostale namete, pa umetniku izuzetno malo ostane”, ističe Filipović.