MERE ZA SUZBIJANJE POSLEDICE KORONA VIRUSA evropska iskustva

Hrvatske javne finansije su zbog epidemije i potresa pred izazovima možda većim nego 1990-ih, a situaciju pogoršava i dugogodišnje nesprovođenje bitnih strukturnih reformi i podilaženje parcijalnim interesima, ocenjuje se u analizi Instituta za javne finansije (IJF) iz Zagreba.

U vanrednim okolnostima, kao što je epidemija korona virusa, i vlade moraju delovati vanredno, odnoso brzo, ističe se u analizi, prenosi novac.hr. U analizi se ističe da se situacija i mere menjaju gotovo svakodnevno te se i u Hrvatskoj i u drugim zemljama s vremenom očekuju još izdašnije mere pomoći privredi.

U zemljama OECD mere za borbu protiv ekonomske štete od epidemije obuhvataju mere protiv zatvaranja preduzeća, smanjenje izloženosti radnika virusu, finansijsku podršku bolesnim radnicima i njihovim porodicama, podršku radnicima u karantinu, koji ne mogu raditi kod kuće.

Tu je i finansijska podrška osobama koje gube posao ili samostalni dohodak, pomoć firmama u prilagođavanju radnog vremena i očuvanju radnih mesta, finansijske podrške firmama pogođenim padom potražnje, mere za otpuštanje usled ekonomskih razloga i sl.

Mere hrvatske vlade, ne odstupaju bitnije od onoga što preduzimaju druge zemlje, kaže se u analizi.

Tako i u Evropi u prvom talasu mera preovladavaju odlaganja plaćanja poreza (npr. u Austriji, Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Litvanijii, Luksemburgu, Holandiji, Španiji i Sloveniji), izuzeća od plaćanja avansa poreza (npr. u Austriji, Češkoj i Nemačkoj) te nekažnjavanje u slučaju kašnjenja poreskih prijava (npr. u Češkoj i Estoniji).

Tek nekolicina evropskih zemalja odlučila se na potpuna poreska oslobođenja najugroženijih firmi. Na primer, Mađarska je 80.000 preduzetnika (pretežno iz uslužnog sektora) oslobodila poreskih obaveza, dok su firme iz najugroženijih sektora oslobođene plaćanja doprinosa na platu radnika do kraja juna (s izuzetkom doprinosa za zdravstveno osiguranje). U Grčkoj je do juna na snazi oslobođenje od doprinosa na plaću i obustava plaćanja PDV-a dospelog na kraju marta, dok je Velika Britanija sve firme u maloprodaji, turizmu i industriji zabave oslobodila plaćanja poreza na imovinu tokom narednih 12 meseci.

Relativno mali broj evropskih zemalja smanjio je poreske stope. Grčka je, na primer, za proizvode od vitalne važnosti stopu PDV snizila sa 24 na 6 odsto. Norveška je privremeno smanjila porez na dohodak za četiri posto, a Turska je, u cilju pomoći posebno pogodjenom aviosaobraćaju, stopu PDV za domaće letove snizila sa 18 na jedan odsto.

Jedna od čestiih mera je i ubrzavanje povrata poreza (u Rumuniji, Francuskoj i Belgiji), a većina članica EU subvencionira troškove plata zaposlenik u firmma čiji je rad privremeno zabranjen te onih koji zbog zaraženosti ili samoizolacije nisu u mogućnosti obavljati svoj posao. U Danskoj i Holandiji, na primer, država subvencionira do 90 odsto plate (u zavisnosti od vrste ugovora o radu i delatnosti poslodavca), Češkoj do 80 odsto, dok u Bugarskoj taj udeo iznosi 60 odsto. .

Značajan broj država omogućio je direktno kreditiranje ugroženih preduzeća putem razvojnih banaka i/ili daje državne garancije za kredite (Austrija, Češka, Belgija, Danska, Estonija, Nemačka, Finska).

Što se tiče projektovanih iznosa državnih intervencija, oni zavise od razvijenosti pojedine ekonomije i trenutnom nivou javnog duga, ali i o stepenu pogođenosti privrednih aktivnosti. Mere u Nemačkoj su procenjene na 28,5 odsto BDP od čega se 24 odsto odnosi na državne garancije, a 4,5 odsto na direktnu podršku, dok su Kipar i Rumunija zasad za tu svrhu namenile tri odsdto BDP-a, navodi se u analizi IJF.