MERE ZATVARANJA POGUBNE ZA EVROPSKU EKONOMIJU Oporavak najranije 2022. godine

Mere zatvaranja zbog novog širenja epidemije korona virusa u Nemačkoj potrajaće verovatno najmanje još četiri do pet meseci, izjavio je tamošnji ministar ekonomije Peter Altmajer (Peter Altmaier). Sličan scenario očekuje se i u drugim evropskim zemljama, kao što su Francuska i Austrija, pa se opravdano strahuje od pogubnih ekonomskih efekata novog zatvaranja.

Tekući četvrti kvartal uporediv je sa drugim kvartalom, što znači da će rezultirati novim negativnim rastom evropskih ekonomija. Prema mišljenju stručnjaka realni BDP evropskih država biće negativan do februara, ali potencijalna primena efikasne vakcine mogla bi da podstakne početak snažnog rasta na proleće. Prema prognozi Evropske komisije, rast BDP Evrozone u idućoj godini trebalo bi da bude 4,2 odsto, a u celoj EU 4,1 odsto.   

„Ne možemo sebi priuštiti „jo-jo“ zatvaranja sa ekonomijom koja se neprestano gasi i otvara“, rekao je Altmajer. On je time najavio da će na sednici vlade koja je zakazana za ponedeljak 16. novembra biti razmatrano proširenje postojećih mera protiv širenja epidemije Covid-19, koje su oročene do kraja tekućeg meseca, prenosi France 24.

Uporedo sa najavom Altmajera u više nemačkih gradova u nedelju su održani protesti zbog produženja mera, a policija u Frankfurtu upotrebila je protiv demonstranata vodene topove. Francuska policija istoga dana rasturila je nedozvoljeno okupljanje u okolini Pariza, gde se okupilo 400 osoba radi zabave.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) upozorio je da će naredni dani biti odlučujući i pozvao na poštovanje pet najvažnijih pravila. Nošenje maski, redovno pranje ruku, održavanje socijalne distance, provetravanje prostorija i korišćenje TousAntiCovid mobilne aplikacije. Austrija je u nedelju proglasila tronedeljno proširenje mera na celodnevnu zabranu napuštanja kuća, kako bi pokušala da popravi epidemiološku situaciju uoči božićnih praznika.

Najavljujući najsvežiju novembarsku ekonomsku prognozu, Evropska komisija istakla je u svom zvaničnom saopštenju da ona dolazi u trenutku dok drugi talas pandemije pojačava neizvesnost i slabi nade u brz oporavak. Navedeno je da se ekonomija u idućoj godini neće vratiti na nivo pre pandemije, kao i da su usaglašene mere bez presedana za pomoć građanima i preduzećima.

EK prognozira da će ekonomija Evrozone u 2020. zabeležiti pad za 7,8 odsto. Kada je reč o celoj Evropskoj uniji prognozirani pad ekonomije u 2020. godini je 7,4 odsto. Osim negativnog ekonomskog rasta, prognoziran je i porast stope nezaposlenosti u ovoj godini na 8,3 odsto sa 7,5 odsto u prošloj godini. Stopa nezaposlenosti će u 2021. godini prema prognozi EK dostići 9,4 odsto.

Prema oceni EK očekuje se značajan rast budžetskog deficita u celoj EU zbog rasta socijalnih davanja i pada poreskih prihoda, što je posledica vanrednih fiskalnih mera podrške ekonomiji. Budžetski deficit država Evrozone u 2020. trebalo bi da poraste u proseku na oko 8,8 odsto BDP sa prošlogodišnjih 0,6 odsto. Istovremeno, javni dug Evrozone trebalo bi da se poveća sa 85,9 odsto BDP iz prošle godine na 101,7 odsto u 2020.