MESEČNE ZARADE U NEMAČKOJ NIŽE ZA 2,2 ODSTO Najveća ekonomija Evrope ne može bez radnika sa Zapadnog Balkana, pokazuje istraživanje

Bruto mesečne plate radnika u Nemačkoj, sa punim ili skraćenim radnim vremenom, bile su u proseku za 2,2 odsto niže u drugom tromesečju u odnosu na isto razdoblje 2019. godine, pokazuju podaci tamošnjeg zavoda za statistiku.

Do pada zarada došlo je, uglavnom, zbog skraćenog radnog vremena tokom pandemije korona virusa, a najteže pogođeni sektori bili su hotelijerstvo i ugostiteljstvo, putnički i automobilski sektor.

U Nemačkoj oko 5,6 miliona zaposlenih radi skraćeno, pokazuju nedavni podaci Ifo instituta. Na zaradu po sat nije uticalo skraćeno radno vreme, pa je ona porasla u proseku 2,6 odsto u drugom tromesečju u odnosu na isto razdoblje lani, prenosi Seebiz.

Uprkos pandemiji, nedavni izveštaj Instituta za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu pokazuje da je uvoz radne snage iz zemalja zapadnog Balkana imao je pozitivan uticaj na tržište rada u Nemačkoj, najvećoj ekonomiji u Evropi.

„Tačno 54 odsto zaposlenih u sklopu pravila o zapošljavanju osoba sa zapadnog Balkana kvalifikovani su radnici, visokokvalifikovanih je četiri procenata, a 42 posto su pomoćni radnici„, navodi se u izveštaju koji prenosi Tanjug.

Nova regulativa o zapošljavanju radnika sa zapadnog Balkana uvedena je početkom 2016. godine, kada su zemlje ovog regiona uvršćene na listu tzv. sigurnih zemalja. To je, praktično, onemogućilo sticanja azila za građane svih ovih zemalja u Nemačkoj.

Kritičari su tada tvrdili da je ovo rezultiralo time da u Nemačku dolaze isključivo nekvalifikovani radnici u nižem platnom sektoru, kao i stariji radnici. Takođe, upozoravali su da će oni zbog kratkog radnog veka do penzije i niskih davanja u socijalne fondove, nakon odlaska u penziju, pasti na teret nemačkog sistema.

Međutim, studija Instituta za istraživanje tržišta rada pokazuje suprotno. Naime, u Nemačku, zahvaljujući regulativi nazvanoj Pravilo o zapadnom Balkanu, dolaze uglavnom mlađi radnici. Samo u 2016. i 2017. oko 73 odsto radnika je bilo mlađe od 40 godina, a 86 procenata su bili muškarci.

Najveći broj, njih 44 odsto, zaposleno je u građevini, a 13 procenata u gastronomiji.

„Integracija u tržište rada osoba koje su u Nemačku stigle preko ovog pravila je, uzimajući u obzir stabilnost radnog mesta i zaradu u poređenju s ostalim useljeničkim grupama i domaćim stanovništvom, protekla uspešno“, zaključuje se u studiji.