Milijarderi za 17 meseci zaradili 5,35 biliona dolara, dovoljno da plate vakcinaciju cele planete

Svetski milijarderi zabeležili su rast svog bogatstva za više od 5,5 biliona dolara od početka pandemije, marta 2020. godine, što je povećanje od preko 68 odsto. Globalnih 2.690 milijardera su svoju imovinu sa osam biliona dolara 18. marta prošle godine, povećali na 13,5 biliona dolara, 31. jula ove godine, govore podaci Forbsa.

Pokazalo se tako da su svetski milijarderi više zaradili za prethodnih 17 meseci pandemije, nego u 15 godina pre pandemije. Između 2006. i 2020. godine globalno bogatstvo milijardera poraslo je sa 2,65 biliona dolara na osam biliona, što je ekstra dobit od oko 5,35 biliona dolara.

Sve ovo pokazuje da je pandemija uticala na dodatno jačanje globalne nejednakosti, kao i da su oni najbogatiji itekako profitirali od zatvaranja ekonomija širom sveta, za razliku od većine građana koji su preko noći ostajali bez posla i sredstava za život.

Zagovornici globalne ravnopravnosti pozivaju zato nacionalne vlade da milijarderima naplate jednokratni porez od 99 odsto na ogromne dobitke tokom pandemije, a kako bi svima na planeti bila dostupna vakcina protiv Covid-19, kao i grant za sve nezaposlene u vrednosti od 20.000 dolara. Analizu ove ideje i predlog za akciju objavili su Oxfam, Savez za borbu protiv nejednakosti, Institut za političke studije iz Vašingtona i organizacija Patriotski milioneri.

„Jednokratnim porezom na Covid milionere prikupilo bi se 5.445 triliona dolara. Globalnim milionerima će i dalje ostati 55 milijardi dolara bogatiji nego što su to bili pre pandemije. To je oko 37 miliona dolara za svakog od njih pojedinačno“, navodi se u zajedničkom proglasu organizacija koje svoje delovanje usmeravaju i na borbu protiv ekonomske nejednakosti.

Navode i da je zarada Džefa Bezosa (Jeff Bezos) od Amazona tokom pandemije porasla za 79,4 milijarde dolara, odnosno da je uvećana sa 113 milijardi dolara u martu 2020. godine na 192,4 milijarde dolara 31. jula ove godine. Procenjuje se da se 325 novih milijardera pridružilo „Klubu sa tri zareza“ od početka pandemije – odnosno da je od marta prošle godine svaki dan jedan čovek postao milijarder.

S druge strane, manje od jedan odsto ljudi u zemljama sa niskim prihodima primilo je vakcinu, dok je, kako kažu u proglasu aktivisti organizacija za borbu protiv nejednakosti, profit koji je ostvarila Big Pharma jasno pokazao kako su izvršni direktori Moderne i BioNTecha postali milijarderi.

„Covid kriza gurnula je preko 200 miliona ljudi u siromaštvo i koštala žene širom sveta najmanje 800 milijardi dolara izgubljenog prihoda prošle godine, što je ekvivalent više od ukupnog bruto domaćeg proizvoda čak 98 zemalja. U isto vreme, 11 ljudi svakog minuta umire od gladi ili neuhranjenosti, što nadmašuje broj smrtnih slučajeva od Covida“; kažu u zajedničkom saopštenju organizacije koje se bore za socijalnu i ekonomsku ravnopravnost.

Prema navodima Njoki Njehua, koordinatora Pan Afrika Saveza za borbu protiv nejednakosti, „bogatstvo milijardera se ne zarađuje, već oni profitiraju od bola radnika“.

Prema izveštaju Međunarodne organizacije rada za 2021. godinu, 220 miliona ljudi je trenutno nezaposleno. Od tog broja, 114 miliona ljudi ostalo je bez posla zbog pandemije.

Navedene aktivističke organizacije udružene u Savez za borbu protiv nejednakosti zakazale su za ovaj vikend virtuelno okupljanje hiljade aktivista iz gotovo 30 zemalja. Oni će razgovarati o rešenjima koja su moguća kako bi se usporilo drastično pogoršavanje globalne nejednakosti.

Vlade su se u prošlosti okretale prema najbogatijima kako bi našle odgovor na velike krize. Nakon Prvog i Drugog svetskog rata, u evropskim državama, kao i u Japanu nametani su jednokratni porezi na bogatstvo kako bi se finansirala obnova zemalja. Na primer, Francuska je, nakon Drugog svetskog rata, oporezovala ratno profiterstvo po stopi od 100 odsto. U skorije vreme, nakon globalne finansijske krize 2008. godine, neke zemlje, na primer Island, uvele su privremene poreze na bogatstvo kako bi oporavile državne budžete. Apeli od brojnih kreatora politike, vodećih ekonomista, organizacija civilnog društva, UN, MMF i Svetske banke prisutni su i danas. Svi oni pozivaju na jednokratne, solidarne poreze i dugoročne poreze na bogatstvo koji su usmereni na najbogatije, a sve kako bi se ublažili ekonomski uticaji pandemije i smanjila nejednakost. Decembra prošle godine Argentina, opterećena dugovima, usvojila je jednokratnu, posebnu taksu, nazvanu „milionski porez“, a koja je državnoj kasi ove zemlje donela oko 2,4 milijarde dolara.

„Milijarder Džef Bezos mogao bi lično da plati dovoljno vakcina za ceo svet, ali ipak radije troši svoje bogatstvo na uzbudljivu vožnju svemirom“; kaže Maks Louson (Max Lawson), vođa Oxfam Internationala.