Veći rast svetske privrede, ali i skok cene nafte od 41,7 odsto, prognozira MMF

Međunarodni monetarni fond revidirao je svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta drugi put u poslednja tri meseca, ali istovremeno upozorio i na dramatično povećanje nejednakosti između razvijenih ekonomija i privreda u razvoju, navodi se u Svetskom ekonomskom pregledu MMF, koji je objavljen u utorak, prvog dana tradicionalnog Prolećnog zasedanja MMF i Svetske banke.

Globalna ekonomija će ove godine biti, prema novim procenama MMF, povećana za šest odsto. Procena Fonda koja je izneta u januaru je da će globalni rast biti 5,5 odsto, što je takođe delovalo kao dobra vest imajući u vidu globalni pad od 3,3 odsto prošle godine, a što je bio najgori privredni rezultat od Velike depresije, početkom dvadesetog veka. U izveštaju se takođe procenjuje da će globalna trgovina, koja je pala za 8,5 odsto u 2020. godini, porasti za 8,4 odsto u 2021. i 6,5 odsto u 2022.

MMF takođe predviđa da će cene nafte u 2021. godini porasti za 41,7 odsto.

U izveštaju Fonda se napominje da će ove i narednih godina šteta zbog pandemije biti manja, mada je jasno da će zemlje koje imaju niže prihode i one u razvoju biti teže pogođene. To je, primećuju stručnjaci Fonda, i jedna od razlika u odnosu na 2009. godinu, kada su najteži ekonomski udarac osetile najbogatije države.

Za SAD se planira nešto veći rast u odnosu na ranije projektovan i procenjuje se da će i na dalje biti vodeća svetska ekonomija. Procena je da će američki BDP već ove godine biti iznad nivoa pre pandemije. Tome će, najviše doprineti efekti podsticajnog paketa predsednika Bajdena, vrednog 1,9 milijardi dolara. Da podsetimo, MMF je prošlog meseca objavio da je Kina već po privrednom rastu stigla nivo koji je imala pre pandemije.

Ipak, Fond upozorava da bi kreatori fiskalne politike trebalo da lagano smanjuju budžetske podrške svojim preduzećima i građanima, a kako bi izbegli „fiskalne litice“ (momenat kada je neophodno zbog održivosti budžeta smanjiti državna davanja i povećati poreze). I centralne banke bi, prema proceni Fonda, morale da daju precizne najave buduće monetarne politike, kako bi se smanjila opasnost od ometajućih tokova kapitala.

Naravno, prioritet svih država u rashodima i na dalje, prema mišljenju Fonda, treba da budu ulaganja u zdravstvenu zaštitu, a kako bi se što pre pobedila pandemija.

Za 2022. godinu Fond prognozira globalni rast od 4,4 odsto, odnosno prognoza je revidirana sa ranije procene o rastu od 4,2 odsto. Ekonomijama u zemljama u razvoju biće potrebno još vremena, te će one te nivoe dostići tek 2023. godine. Ipak, svetska ekonomija imaće u 2024. godini oko tri odsto manji rast, nego što se to očekivalo pre izbijanja pandemije.

„Analize ukazuju na ozbiljne izazove koji se odnose na razlike u brzini oporavka, kako u različitim zemljama, tako i unutar njih, što je potencijal za trajnu ekonomsku štetu od krize“, kaže se u upravo objavljenom Izveštaju Fonda.

MMF je blago povećao svoju prognozu rasta za Evrozonu za 2021. godinu, na 4,4 procenta, uz objašnjenje da bi Evropa trebalo da oseti dobrobit od američkog podsticajnog plana za pandemiju. Prognoza privrednog rasta za Evrozonu je viša za 0,2 procentna poena od prognoze iz januara, dok će američka privreda prema novoj prognozi porasti 6,5 odsto ove godine, odnosno za 1,3 odsto više nego što je predviđeno u januaru. U istom procentu bi trebalo da raste i privreda Španije. Francuska, koja je ovih dana i sama revidirala projekcije, bi prema proceni Fonda mogla da završi godinu sa privrednim rastom od 5,8 odsto.

Britanija koja je početkom januara napustila evropsko jedinstveno tržište, će, kao i SAD, brže osetiti oporavak zahvaljujući bržoj masovnoj vakcinaciji nego u EU. Britanski BDP treba da se poveća za 5,3 odsto ove godine, što je više za 0,8 procentnih poena nego u januaru.

Međutim, za Evrozonu i Veliku Britaniju ekonomska aktivnost će ove godine ostati ispod nivoa na kome je bila krajem 2019, i tako će ostati do 2022. godine, ocenio je MMF.

Procena rasta BDP za zemlje u razvoju iznosi 6,7 odsto, odnosno pet odsto za 2021. i 2022. godinu. Među zemljama u razvoju, procena MMF pokazuje da se najviši rast u 2021. godini očekuje u Indiji i Kini, i to 12,5 odnosno 8,4 odsto. Slede Turska sa šest odsto, Meksiko pet odsto, Rusija 3,8 odsto, Brazil 3,7 odsto, Južna Afrika 3,1 odsto, Saudijska Arabija 2,9 odsto i Nigerija 2,5 odsto.

Kako se najavljuje, fokus ovogodišnjeg Prolećnog zasedanja MMF biće na distribuciji sredstava Fonda u vrednosti od 650 milijardi dolara, poznatim kao „specijalna prava vučenja“, a koja imaju za cilj jačanje globalne likvidnosti i pomoć državama u razvoju i zemljama sa niskim prihodima u borbi sa rastućim dugom i zdravstvenom krizom izazvanom pandemijom.