Mogu li frilenseri da se pozovu na institut „ćutanje uprave“?

Među pravnicima koji aktivno prate „slučaj frilensera u Srbiji“ sve češće se čuje teza da postoji prostor da se radnici na internetu, u svom sporu sa Poreskom upravom i Ministarstvom finansija, mogu pozvati na institut „ćutanje uprave“, a što bi možda moglo da ih spase od plaćanja zaostalih petogodišnjih dugova državi.

„Ćutanje uprave“ predviđeno je odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. Ovaj zakon, naime, predviđa da „stranka ima pravo na žalbu, ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba, ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u roku od 30 dana. Ali, ono što je važno – zakon predviđa i da se žalba zbog ćutanja uprave može podneti isključivo u roku od godinu dana od dana podnošenja zahteva. Ukoliko drugostepeni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi za podnošenje žalbe zbog ćutanja uprave i da provostepeni organ nije doneo nikakvo rešenje po zahtevu stranke u roku od 30 dana, tražiće da ga prvostepeni organ obavesti o razlozima zbog kojih nije blagovremeno izdao rešenje. Ako su razlozi ćutanja prvostepenog organa opravdani ili rešenje nije doneto krivicom same stranke, drugostepeni organ će naložiti prvostepenom organu da izda rešenje u roku koji ne može da bude duži od 30 dana.

Međutim, ako su razlozi nedonošenja rešenja po oceni drugostepenog organa neopravdani, pomenuti organ može da traži da mu prvostepeni organ dostavi spise predmeta i da nakon dostavljanja istih reši upravnu stvar prema stanju u spisima ili da naloži prvostepenom organu da reši upravnu stvar – izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana.

Prema tvrdnjama prof.dr Milice Bisić, stručnjaka za javne finansije i profesorke na FEFA, frilenseri će teško moći da se pozovu na „ćutanje administracije“ u slučaju neregulisanih obaveza prema Poreskoj upravi u poslednjih pet godina.

„Mislim da institut ‘ćutanje administracije’ nije primenljiv u ovom slučaju, on se, naime, koristi kada se lice obrati administraciji nekim propisanim podneskom, kao što su zahtev, prijava i slično, a administracija propusti da reši po podnesku u propisanom roku“, objašnjava prof. Bisić i dodaje da „koliko je poznato, ova grupa samostalaca se nije obraćala Poreskoj upravi Srbije nekim pisanim zahtevom“.

„Ali, ako neko od njih jeste kontaktirao Poresku upravu, mogao bi, samo za svoj slučaj, da se pozove na ovaj institut, ukoliko ima pismene dokaze“, ističe prof. Bisić.

Ona podseća da je Poreska uprava Srbije primenila pravilo da pravo na utvrđivanje poreza ne zastareva pet godina. U tom smislu, obaveze po Zakonu o porezu na dohodak građana, koji je na snazi od 2001. godine su jasne i propisuju da srpski rezidenti plaćaju porez na dohodak koji je ostvaren bilo gde, odnosno odakle god da dohodak dolazi.