Momirović: Ulaganja u železnicu ogromna

Ukupna dužina glavnih koloseka u Srbiji je 4.093 kilometara, od čega je 3.526 kilometara jednokolosečnih otvorenih pruga i 283 kilometara dvokolosečnih otvorenih pruga. Od toga elektrificirano je 2.558 kilometara koloseka pruga. Oko 25 odsto magistralnih pruga železničke mreže u Srbiji nalazi se na Koridoru X, mada je, obzirom da se na njoj nalazi magistralna pruga Beograd – Bar, veoma važan i Koridor XI.

Pruge u Srbiji već dugi niz godina se obnavljaju. Radovi idu relativno sporo, a građani kroz Srbiju putuju vozom brzinom preko 100 kilometara na sat na samo 3,6 odsto ukupne dužine koloseka, odnosno na svega 147 kilometara pruga. Prosečna brzina naših vozova je 55 kilometara na sat.

Na pitanje portala Biznis.rs upućenog ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavu Momiroviću – „kada ćemo putovati železnicom kao ostatak Evrope“, odgovor je: „već za nekoliko godina“.

„Sada su investicije u srpsku železničku infrastrukturu najveće u poslednjih sedamdeset godina. Vlada Srbije je pokrenula obnovu, modernizaciju i izgradnju skoro svih saobraćajnih pravaca u Srbiji, a među njima i najskuplji projekat u Jugoistočnoj Evropi – izgradnju brze pruge do Novog Sada i dalje ka Budimpešti“, kaže za portal Biznis.rs ministar Momirović.

Dodaje i da ćemo se već naredne godine voditi „Štadlerovim“ brzim vozom od Beograda do Novog Sada, i taj momenat će, kako kaže, „simbolički označiti novi početak modernizacije srpskih železnica“

„Ako tome dodamo ubrzanu obnovu i modernizaciju ostalih putnih pravaca, očekujem da se u narednim godinama u potpunosti vrati poverenje domaćih putnika u mogućnosti srpskih železnica da ih povežu sa ostatkom regiona i Evrope, najboljom uslugom prevoza ljudi i robe“, naglašava ministar Momirović.

Procene su da je vrednost infrastrukturnih radova u železnicu oko pet milijardi evra. Kada su u pitanju partneri na obnovi železničke infrastrukture, može se reći da su to i međunarodne finansijske institucije, EU, ali i partneri iz Kine i Ruske Federacije. Tako su, recimo, kineski izvođači trenutno angažovani na izgradnji brze pruge Beograd – Novi Sad, na deonici od Beograda do Stare Pazove, dok deo od Stare Pazove do Novog Sada rade firme iz Ruske Federacije.

Prema podacima Železnica Srbije za deo otvorene pruge Stara Pazova- Novi Sad od 40,44 kilometara ugovorena je cena izgradnje od 247,9 miliona dolara, od kojih je učešće Srbije 37,2 miliona dolara. Za izgradnju vijadukta „Čortanovci“ ugovorena je vrednost od 337,6 miliona dolara u kome je učešće Srbije 50,6 miliona dolara. Za modernizaciju i rekonstrukciju deonice Beograd-Stara Pazova ugovorena je vrednost projekta od 350,2 miliona dolara, od čega je kredit Kine 297,6 miliona dolara a sredstva budžeta Srbije 52,6 miliona dolara. Kako je najavljeno, deonica Beograd – Novi Sad trebala bi biti gotova do kraja 2021. godine.

Iako je prošle godine bilo reči da će modernizaciju i rekonstrukciju jednog od ključnih pravaca Beograd – Niš, u ukupnoj dužini od 240 kilometara, biti rađena u saradnji sa partnerima iz Kine, početkom ovog meseca potvrđeno je da će Srbija u taj posao ući sa Evropskom investicionom bankom, koristeći i deo bespovratnih sredstava EU.

Prošlog septembra Srbija je potpisala ugovor o modernizaciji Barske pruge sa Ruskim železnicama, a koji su angažovani i na modernizaciji pruge Beograd – Budimpešta. Sami radovi na modernizaciji ove teške deonice koja obuhvata 250 mostova i oko 260 tunela, trebalo bi tek da počnu u prvom kvartalu 2022. godine. Procenjuje se da je za ovaj posao potrebno oko dve godine, a da je vrednost investicije oko 450 miliona evra.