Može li rutu preko Sueca da zameni ruski voz

Poremećaji u brodskoj logistici zbog pandemije doveli su do nestašice kontejnera za isporuku robe. Sada iznajmljivanje jednog kontejnera košta i do 10.000 dolara. U evropskim lukama se snalaze kako znaju i umeju, navodi DW.

Svako ko želi da isporuči neku robu, može da iznajmi transportni kontejner napravljen po ISO standardu. Ali to trenutno nije jednostavno,  jer dostupnih kontejnera nema, a skoro da je nemoguće i nabaviti nov.

Frankfurter algemajne cajtung je istraživao ovaj problem i saznao da postoje samo dve firme koje prave i prodaju kontejnere, a i da su obe u Kini. U Evropi je moguće kupiti samo polovni, jer, novi se iz Kine ne šalju prazni, već ih kupac u Evropi preuzima tek kad se isprazne od robe iz prvobitne pošiljke.

Povećali su se i troškovi iznajmljivanja kontejnera, kao i putni troškovi. Transport standardnog kontejnera, od oko 12 metara, brodom iz luke u Kini pre pandemije koštao je oko 1.000 američkih dolara. Trenutno, cene su i desetostruko više, do 10.000 dolara.

Rast cena je i ovoga puta odraz neravnoteže, odnosno povećanja potražnje za kontejnerima ili brodskim prostorom uz stagnaciju ili čak opadanje ponude.

Nedostaju brodovi

Trenutno nedostaje i brodova teretnjaka. „Gotovo da nije ostalo rezervnih brodova“, rekao je Rolf Habsen Jansen, izvršni direktor logističke grupe Hapag-Lojdza magazinu Špigel. Mnogi brodovlasnici poslednjih godina malo su ulagali u svoju flotu. Na kraće staze neće biti ni više brodova – a ni više kontejnera.

Zapravo, nije kontejnera premalo. Oni se gotovo nikada ne koriste za jednokratni prevoz, već se, recimo, kontejner sa kineskim igračkama koji stigne u evropsku luku istovari, a onda se u njega natovare nemački delovi za mašine koji odmah idu u Aziju ili Severnu Ameriku. Ali, već godinu dana, od izbijanja pandemije, ustaljeni red vožnje između kontinenata više ne funkcioniše.

Kada se ovih dana govori o uskim grlima u isporuci, obično se pomene Suecki kanal gde je nedavno zaglavljen brod kontejner Ever Giver izazvao ogroman zastoj. Iako je kanal ponovo prohodan, problem još nije rešen. Kako su juče saopštile egipatske vlasti, ovaj brod je zaplenjen i nalaziće se u blizini Sueckog kanala sve dok vlasnici ne uplate Upravi Sueckog kanala iznos naknade štete u iznosu od neverovatnih milijardu dolara.

„Brodovi u Evropu ili Aziju stižu sa zakašnjenjem od jedne do dve nedelje. A kada u velike luke istovremeno stigne previše teretnjaka, nastaju gužve. Povratna putovanja se odlažu, ili otkazaju“, kaže Jansen.

Anete Kriger iz luke Hamburg kaže da je blokada Sueckog kanala samo deo mozaika u logističkom planu koji se raspao. „Hamburg je već mesecima suočen sa kašnjenjem brodova od dve nedelje – u nekim slučajevima i znatno duže.“

Pandemija i Bregzit

Problemi su započeli pre oko devet meseci „nakon što je na Dalekom istoku posle prvog lokdauna proizvodnja ponovo pokrenuta i kada se potražnja za transportnim kapacitetima znatno povećala. Ostali faktori bili su nepovoljne vremenske prilike tokom zimskih meseci i Brexita“, kaže Anete Kriger.

Sve prekookeanske luke u Evropi trpe zbog sve većih kašnjenja u interkontinentalnom saobraćaju. Kapacitet najveće evropske luke sada dostiže svoje granice, rekao je nedavno portparol luke Roterdam: „Moramo se snaći sa onim što imamo na pristaništu, dakle sa brojem dizalica i terminala.“

Luka Hamburg je već reagovala koliko je mogla. Za kontejnere je raščišćeno još 100.000 kvadratnih metara prostora.

Inače, prethodnih dana ponovo su pokrenuti razgovori o mogućoj novoj železničkoj ruti, koja bi zamenila transport preko Sueckog kanala. O ovome su, još 2018. godine načelan sporazum postigle Rusija, Indija i Iran. Predstavljena je i druga ruta železnicom, koja bi išla preko Sibira i Moskve ka zapadnoj Evropi. Evropska unija još uvek ne reaguje na ove ponude iz Rusije.