Multinacionalke će morati da otkriju gde i koliko plaćaju porez

Evropski parlament, Komisija i predstavnici portugalskog predsedništva EU, postigli su privremeni dogovor o poreskoj transparentnosti za multinacionalne kompanije.

Prema novim pravilima, multinacionalne kompanije moraće da otkriju iznos poreza koji plaćaju u svakoj državi članici Evropske unije. Te informacije bi, takođe, morale biti dostupne i na internetu. Nova pravila bi omogućila poreskim upravama i javnosti bolji uvid u to gde i na šta tačno multinacionalke plaćaju porez.

Ova poreska politika usmerena je na multinacionalne kompanije i njihove podružnice s godišnjim prihodom većim od 750 miliona evra, a među kojima su i velike tehnološke kompanije poput firmi Amazon, Google, Facebook i Apple. Te korporacije moraće da prijave dobit, porez i broj zaposlenih u zemljama EU i u zemljama koje su na evropskoj listi „nekooperativnih jurisdikcija“.

U januaru ove godine Parlament se složio da su šest od 20 najvećih poreskih rajeva, zapravo zemlje EU, a dva od prvih pet mesta zauzele su države članice. Takođe, studija Gabriela Zucmana, upravnika Tax Observatory, otkriva da se oko 80 odsto dobiti koja se prebacuje u EU, zapravo prebacuje u poreske rajeve EU.

Jedno od najtežih pitanja za pregovarače bilo je potpuno raščlanjivanje izveštaja po zemljama.

Naime, podaci o porezu plaćenom u zemljama izvan EU, koje nisu na crnoj listi poreskih rajeva, davaće se samo zbirno, jer vlade država članica nisu pristale na detaljniji prikaz po zemljama.

Nevladina organizacija Oxfam upozorila je da mnogi svetski poreski rajevi nisu na spisku nekooperativnih jurisdikcija EU i da će zato izbeći nadzor.

Parlament je naglasio da su ova pravila prvi korak u postizanju poreske transparentnosti i da su osigurali klauzulu o pregledu, koja omogućava reviziju pravila za četiri godine i produženje nakon analize.

„Prešli smo dug put. Voleli bi da vidimo čvršći stav Veća o transparentnosti, što bi omogućilo i ambiciozniji sporazum. Međutim, posle pet godina čekanja da Veće deblokira predmet, uspeli smo približiti stavove o obavezi prijavljivanja, pristupu informacijama i trajanju zaštitne klauzule“, rekao je glavni pregovarač Parlamenta Iban García del Blanco.

Radi se o zakonu koji je Evropska komisija predložila još 2016. godine, a privremeni dogovor dolazi u trenutku kad je EU u potrazi za sredstvima koja će joj omogućiti privredni oporavak nakon pandemije.

Tekst sada trebaju da odobre Odbor za ekonomska i monetarna pitanja i Odbor za pravna pitanja, kao i Parlament i Veće. Glasanje na plenarnom zasedanju očekuje se nakon letnje pauze.