Na koji način se povezuje više bolovanja?

Pitanje da li se bolovanja povezuju veoma je važno jer se na osnovu toga donosi odluka ko treba da plati bolovanje, kao i šta ulazi u osnovicu za obračun naknade zarade.

Prvih 30 dana bolovanje uglavnom plaća poslodavac, a osnovicu za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario u poslednjih 12 meseci pre otvaranja bolovanja, zbog čega je bitno koji je tačno prvi dan bolovanja.

„Nije uređeno da postoji minimalna pauza između dva bolovanja. Prema tome, sve zavisi od ocene nadležnog stručno-medicinskog organa. Ako on utvrdi da bolovanje postoji, zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada i naknadu zarade dok ne radi, bez obzira na to koliko je prošlo od prethodne sprečenosti za rad“, objašnjava pravnik Infostuda Milan Predojević za Biznis.rs.

Stapanje dva ili više bolovanja u jedno

Kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), ili najduže u roku od šest dana ponovo bude sprečen za rad, bilo zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani bolovanja povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.

To znači da, kako kaže naš sagovornik, kad god između dva bolovanja nema prekida, ili je taj prekid kraći od sedam dana, te dve sprečenosti za rad se povezuju i smatraju jednim bolovanjem. Povezuju se čak i ako se radi o sprečenosti za rad zbog dve različite bolesti ili povrede.

U ovom slučaju je izabrani lekar dužan da zaposlenog uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad. Stoga, iako se bolovanja u jedno, kada se skupi 60 dana ukupne sprečenosti za rad, zaposleni mora na komisiju radi produženja bolovanja. Odnosno izabrani lekar ne može beskonačno da pravi prekide između dva bolovanja duža od šest dana, da bi opet mogao da vodi bolovanje 60 dana.

Prekid između dve sprečenosti za rad

U slučaju da je zaposleni na bolovanju zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana, dani bolovanja se ne povezuju u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Dakle, ako između dva bolovanja nastupi prekid duži od šest dana, bolovanje se broji ispočetka.

U ovakvim situacijama je izabrani lekar dužan da pacijenta uputi na prvostepenu lekarsku komisiju, ako je bio na bolovanju ukupno 60 dana u periodu od 90 dana. Posmatrano od prvog dana prvog bolovanja, pa narednih 90 dana, ako se sa prekidima skupi ukupno 60 dana sprečenosti za rad, zaposleni mora na komisiju kako bi produžio bolovanje.

Dva uzastopna bolovanja iz dva različita zakonska razloga

Kada je zaposleni privremeno sprečen za rad iz jednog od zakonskih razloga (bolest, nega člana porodice itd.), a zatim narednog dana bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad, dani bolovanja se ne povezuju u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.

Na primer, ako je zaposleni na bolovanju jer je bolestan, pa odmah narednog dana bude sprečen za rad da bi negovao bolesnog člana porodice, ta dva bolovanja se ne povezuju.

Izabrani lekar dužan je u ovakvim situacijama da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 90 dana ukupne sprečenosti za rad. On to nije dužan jedino ako nastupi bolovanje zbog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta do 18 godina života. To su ovlašćenja drugostepene lekarske komsije koja može da produžava bolovanje sve do 18 godine života, a na osnovu mišljenja tercijarne zdravstvene ustanove.

Podsetimo, Zakon o radu i Zakon o zdravstvenom osiguranju regulišu detalje u vezi sa pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja, odnosno privremene sprečenosti za rad. Ovo je jedno od najvažnijih prava iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja.

U određenim situacijama, naknada zarade ostvaruje se iz sredstava poslodavca, a u ostalim slučajevima kao pravo iz zdravstvenog osiguranja, i tada naknadu zarade plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje stručno-medicinski organ Fonda, na osnovu standarda koje kroz pravilnik utvrđuje ministar zdravlja, na osnovu predloga republičkih stručnih komisija.

Stručno-medicinski organi RFZO, koji odlučuju o dužini bolovanja su: izabrani lekar, prvostepena lekarska komisija filijale RFZO, i drugostepena lekarska komisija filijale RFZO.

Niko osim lekara ne može da zna dijagnozu pacijenta

Pream Pravilniku o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite donetom 2021. godine, kojim je regulisan i izgled izveštaja koji lekar izdaje pacijentima, odnosno dokaz poslodavcu o privremenoj sprečenosti za rad zaposlenog, takav izveštaj ne sme da sadrži razloge bolovanja (šifru bolesti).

Odnosno, niko osim lekara ne može da zna dijagnozu pacijenta. Lekar ima pravo i upisuje isključivo zakonski razlog, bez preciziranja o razlogu sprečenosti, odnosno medicinske podatke. Vrsta bolesti je informacija koja poslodavcu nije neophodna u postupku obračuna naknade zarade, te mu stoga nije potrebna.