Na Kubi najveće demonstracije u poslednjih 30 godina

Karipska ostrvska država, samo 90 milja udaljena od vrha Floride i Sjedinjenih Američkih Država, suočava se sa najvećom društveno-ekonomskom krizom u poslednjih nekoliko decenija. Pandemija korona virusa, kao i američke sankcije koje traju u nedogled i samo menjaju mete u koje su uperene, ubrzale su postojeće probleme i dovele do novih.

Nestašica hrane i skok cena robe široke potrošnje izveli su hiljade demonstranata na ulice Kube. U nekoliko gradova širom ostrva oni su pozivali na ostavke, raspisivanje izbora i kraj vladavine Komunističke partije.

„Izašao sam na proteste zato što sam gladan, nemam lekove, zato što nam nestaje struje – dešava nam se nestašica svega“, prenosi engleski Guardian reči jednog protestanta iz grada Palma Soriano na istočnoj obali zemlje.

Zahvaljućiu mobilnim tehnologijama, vesti o nezadovoljstvu su se brzo prenele na ulice prestonice Havane, gde se nekoliko hiljada ljudi okupilo da izrazi svoje neslaganje sa aktuelnom situacijom, uzvikujući „sloboda, domovina i život“.

Kako to obično biva u sličnim situacijama, predsednik države Migel Diaz-Kanel (Miguel Díaz-Canel) u svom obraćanju na svim televizisjkim kanalima odjednom nije želeo da govori o bolnim ekonomskim problemima već je napomenuo da će „destabilizacija države biti sprečena revolucionarnim odgovorom“, u skladu sa dosadašnjom istorijom ove zemlje.

Administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa uvela je 200 dodatnih sankcija Kubi, a sadašnji predsednik SAD Bajden (Joe Biden), ih je ostavio netaknutim. Uticaj SAD na politiku u komšijskoj državi pojačavali su se posle sloma SSSR, kada su na ostrvu bile zabeležene i poslednje masovne dmeonstracije, u prvoj polovini devedesetih.